Poljski list „Misl Polska“ navodi da prvi scenario predviđa snažan američki napad, uz korišćenje svih raspoloživih sredstava, uključujući i nuklearno oružje. Autor teksta smatra da ovaj koncept donosi priličan rizik, s obzirom na moguću odmazdu Moskve.
Drugi scenario predviđa ekonomsku izolaciju Rusije, koja treba da „dovede do smene političkog rukovodstva“ zemlje.
„Upravo se ovaj koncept i primenjuje poslednjih godina“, smatra autor.
Novinar Antonij Konjuševski smatra da je verovatnoća izbijanja oružanog sukoba sasvim realna, jer bi Vašingtonu hitno mogao da bude potreban „relativno veliki rat“, a Rusija se posmatra kao najverovatniji protivnik. Kako navodi, SAD bi trebalo da „pokušaju da pokore zemlju zajedno sa njenim geopolitičkim prostorom“.
Ponižavajući poraz Vašingtona
List naglašava da je Rusija u izuzetno teškim okolnostima uspela da povuče „nekoliko majstorskih šahovskih poteza“ — da postigne uspeh u Siriji i uspostavi odnose sa Turskom i Izraelom, dok je Vašington pretrpeo „ponižavajući poraz na Bliskom istoku“.
Ruski političari podsećaju da je ekonomska blokada uvek kombinovana sa informacionom, pa zato sada poljski mediji objavljuju takve članke, sa ciljem da stvore strah i demoraliziju i potkopaju Rusiju, što bi Vašington želeo da se dogodi. SAD se ne sviđa jaka i nezavisna Rusija i zato traže načine da utiču na Moskvu, dok Poljaci samo ispunjavaju volju svojih mentora.
Sa druge strane, jasno je da Amerika neće direktno napasti Rusiju ili izvršiti nuklearni udar, zato što bi usledio stravičan kontranapad, ali će se protiv nje boriti tuđim rukama — poljskim ili ukrajinskim.
Ruski ekspert Vladimir Kirejev napominje da takve scenarije ne razmatra celo poljsko društvo, nego deo poljske elite, koja je ugrađena u hegemonističku američku političku doktrinu globalne dominacije SAD, a to je povezano upravo sa krajem američke hegemonije.
„Kada se, nakon završetka Hladnog rata, bipolarni svet srušio, SAD su postale vodeća sila — zemlja koja je 30 godina, bez ikakve protivteže, postavljala pravila igre širom sveta, u ekonomskim i političkim odnosima, vodila ratove bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, nametala sankcije i pokušavala da izoluje mnoge zemlje.
Međutim, poslednjih godina, Rusija se — neočekivano za Amerikance — uzdigla, pokazala je da ima snagu ne samo da parira i odbije te napade, nego i da demonstrira svoju uspešnu politiku u nekoliko regiona sveta, a pre svega na Bliskom Istoku i u Africi. Poslednji događaji koji se tiču uspostavljanja reda i ustavnog poretka u Siriji, kao i afrički samit u Sočiju, pokazali su ogromne mogućnosti Rusije, koja na mnogo načina nadmašuje čak i nivo, autoritet i uticaj Sovjetskog Saveza na vrhuncu njegove moći. To je sateralo u ćorsokak američke, evropske i kineske elite. Svi oni, a pre svega Amerikanci, suočili su se sa tim da se njihov uticaj, ako još nije nestao, onda barem dovodi u pitanje“, kaže Kirejev za Sputnjik.
Spremnost Amerike na agresivne akcije
Ekspert dodaje da je uticaj za Ameriku osnova njihovog ekonomskog prosperiteta.
„Ako prestanu da budu vodeća zemlja koja svima diktira pravila, onda će finansijski tokovi, uključujući dominaciju u ekonomiji, ne samo u finansijskom sektoru, već i u privredi, trgovini i industriji, pasti i ostaće samo jedna tehnološka sila, a to će znatno smanjiti životni standard svih slojeva američkog društva. To je izuzetno bolno za američke elite, koje su bile usmerene na to da će 21. vek biti vek američke dominacije“, kaže Kirijev.
„Da bi sprečili gubitak dominacije i neočekivano brz gubitak moći, Amerikanci su spremni na razne agresivne akcije“, dodaje ekspert.
„Sećamo se da je u istoriji liderstvo prelazilo više puta sa države na državu — sa Britanskog carstva na Amerikance, a sada se očekivalo da će Kina preuzeti svetsko vođstvo zbog rasta svog BDP-a i aktivne spoljne politike. Zbog neočekivano brzog gubitka moći, Amerikanci su spremni na razne agresivne akcije. Ako Tramp sada pokušava da nađe tačke dodira i nije spreman da vodi potpuno agresivnu spoljnu politiku, nakon njegovog navodnog impičmenta ili ako neke druge političke snage pobede na izborima, tada opcija otvorene agresije po prvom ili drugom scenariju nije samo moguća, već je i prilično očekivana“, kaže Kirijev.
Prema njegovim rečima, zaključak je samo jedan — neophodno je formirati višepolarnu bezbednosnu strukturu, što sada čine države BRIKS-a. Potrebno je stvoriti što veći broj saveza i blokova i sklopiti saradnju i partnerstva sa što više država, uključujući zemlje Azijsko-pacifičkog regiona, Pakistan, Indiju, Saudijsku Arabiju, afričke i evropske zemlje.
„Sve to je potrebno kako bi se smanjio jednostran američki uticaj u tim regionima i treba ih postepeno staviti pred činjenicu da su oni samo jedna od svetskih zemalja, ali ne i hegemon. Čak i ako zadrže svoje ekonomske i političke privilegije, postepeno će postati samo jedan od centara moći, što se u principu dešava i sada. A potrebno je da američke elite tu činjenicu prihvate“, zaključio je ruski ekspert.
Savezništvo sa Poljskom
Varšava i Vašington su letos potpisali zajedničku deklaraciju o vojnoj saradnji i, pre svega, jačanju američkog vojnog prisustva u Poljskoj. Trenutno se u američkoj oklopnoj brigadi u Poljskoj na rotacionoj osnovi nalazi 4.500 američkih vojnika, a sa pojačanjem od oko hiljadu vojnika Poljska bi postala četvrti najveći američki kontingent u Evropi, posle Nemačke, Italije i Velike Britanije.
U septembru je šef vladajuće stranke „Pravo i pravda“ Jaroslav Kačinski izjavio da u početku nije postojao plan da se na teritoriji Poljske trajno razmešta američka vojska u okviru NATO-a, ali da je geopolitička situacija poslednjih godina dovela do izmene pozicije SAD.
Moskva smatra da je povećanje američkog vojnog kontingenta bilo gde u Evropi neprihvatljivo. Američkih baza već ima mnogo u evropskim zemljama, s obzirom da su skoro sve one članice NATO bloka. Evropa je već prezasićena oružjem, vojnom tehnikom i vojnim trupama.
Eksperti ističu da su akcije koje je preduzela američka strana uz prećutni pristanak i odobrenje Poljske očigledno — faktor destabilizacije.
