Eksperti smatraju da će „rusko pitanje“ imati centralni značaj, zbog „rusko-kineske osovine“ i napora koje Moskva ulaže ne bi li se postigao sporazum o zabrani razmeštanja oružja u kosmosu.
Odnos NATO-a prema Moskvi se zasniva na snažnom obuzdavanju i odbrani, ali, prema rečima generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, postoji i spremnost na dijalog. Ovu spremnost Aleksej Podberezkin sa Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose tumači kao očekivanje da će ruska strana poći na ustupke. Prema njegovim rečima, dve strategije čine osnovu politike Alijanse prema Rusiji.
Strategija ograničavanja
„Strategija ’ograničene‘ saradnje podrazumeva vođenje pregovora samo ukoliko je to u interesima i pod uslovima NATO-a. Ona ne podrazumeva sveobuhvatni dijalog niti ravnopravnost partnera. Ograničena saradnja narušava principe bezbednosti Ruske Federacije, deklarativnog je karaktera i uglavnom se može čuti na ministarskim sastancima. Druga je strategija prisile, na osnovu koje se vrši konstantan pritisak na Rusiju, i ona uključuje široki spektar mera, od informacionih, političko-diplomatskih, pa do vojnih.To je realna politika Zapada“, rekao je Podberezkin.
On dodaje da bi saradnja između Rusije i Severnoatlantske alijanse bila moguća ukoliko bi Moskva pristala na ustupke oko Krima, ali i u odnosima sa drugim zemljama, kao što su Iran i, naročito, Kina.
Interesantno je da je Kina ove godine prvi put zvanično uključena u dnevni red ministarskih sastanaka Alijanse. Zbog svojih aktivnosti u Evropi, Africi i na Arktiku, Kina se sve više približava „granicama“ NATO-a, a bezbednosni izazov za NATO predstavlja i činjenica da je ova azijska zemlja ne samo najveća svetska ekonomija, već i druga po veličini vojnog budžeta.
Ruski eksperti smatraju da NATO brine ne samo rastući vojni potencijal Pekinga, već i „rusko-kineska osovina“. Podberezkin ističe da zemlje članice NATO-a shvataju da ova organizacija obuhvata Severni Atlantik i da je pritisak na Kinu besmislen bez partnerskih odnosa sa Rusijom, koji su malo verovatni zbog velikog broja nerešenih problema.
„Ruska pretnja“ — uslov za opstanak NATO-a
Sa druge strane, politikolog Andrej Koškin ističe da Stoltenberg svojim izjavama pokušava da ublaži trenutnu situaciju, uzimajući u obzir interese Vašingtona, ali i promene koje se dešavaju na Evropskom kontinentu i u svetu. On smatra da generalni sekretar NATO-a, iako stalno govori o neophodnosti dijaloga sa Rusijom, mora da zastupa stavove koje Vašington nameće. Osim toga, ne treba zaboraviti da je „ruska pretnja“ od vitalnog značaja za opstanak ovog vojnog bloka.
„Ako je sve u redu i ako se Rusija, na isti način kao i Vašington, brine o bezbednosti evropskih građana u Francuskoj, Nemačkoj i u drugim zemljama, postavlja se pitanje neophodnosti postojanja NATO-a u Evropi“, rekao je Koškin.
Kosmička strategija je još jedna tačka spoticanja u odnosima između Rusije i NATO-a. Izjava Stoltenberga da NATO ne namerava da razmešta oružje u kosmosu, prema mišljenju stručnjaka, ne odgovara realnosti.
„NATO nije spreman da potpiše sporazum o zabrani razmeštanja oružja u kosmosu, koji Rusija predlaže, već usmerava svoje mogućnosti na širenje spektra vojne tehnike koja se nalazi u kosmičkom prostoru. Ovo se ne odnosi samo na hipersonične rakete za kosmičke letelice, već i na satelite, a naročito one koji obezbeđuju funkcionisanje velikih sistema protivvazdušne odbrane“, rekao je Podberezkin.
Jurij Švidkin, zamenik predsednika Komiteta odbrane državne Dume, ističe da je Alijansa pre svega vojna organizacija i da će njene članice na sve načine pokušati da militarizuju kosmos. Izjave Stoltenberga su, prema njegovim rečima, destruktivne, i Rusija treba da preduzme mere koje neće dopustiti militarizaciju kosmosa od strane NATO-a.
