Naš sagovornik ocenjuje da se mađarski diplomata već četvrt veka bavi evropskim poslovima, te da u tom smislu ima veliko iskustvo.
„Sa druge strane, on na to mesto dolazi kao predstavnik Mađarske, odnosno kao neko koga je predložio Viktor Orban, koji je, kao što znamo, vrlo skeptičan prema onome što se dešava u EU. Pritom, sam Orban i cela Višegradska grupa zalažu se za što brže priključenje Balkana, odnosno Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji“, objašnjava istoričar i spoljno-politički analitičar Saša Adamović.
On smatra da će se vrlo brzo videti kakve su namere mađarskog predstavnika u evropskoj komisiji.
„S obzirom na samu situaciju u EU, ali i ovde kod nas na Balkanu, možemo da kažemo da su svi oni koji u našoj javnosti tvrde da Srbija nikada neće ući u EU — još u pravu. Danas stvari stoje prilično jasno — Srbija se pravi da ulazi u EU, a Brisel se pravi da prima Srbiju u Evropsku Uniju“, kazao je Adamović.
Pred Varheljijem težak put
Ono što je sigurno, dodaje naš sagovornik, Varheljiju ne predstoji ni malo lak zadatak, s obzirom da je EU „podeljena“ kada je reč o unutrašnjoj reformi i proširenju, ali i suočena sa pitanjem — da li taj proces treba da ide odvojeno ili paralelno.
„Sa druge strane, sama EU je u specifičnoj situaciji, ona ne samo da se sada nalazi u ozbiljnoj političkoj krizi, već na svojevrsnom raskršću, kada bi trebala da odluči o svojoj sudbini, odnosno o pravcu u kom bi trebala da ide, i u tom smislu ideja predsednika Makrona je da se u ovom trenutku zaustavi proširenje, odnosno da se države Balkana koje još nisu ušle u EU na tom putu zaustave, sve dok Brisel ne odluči šta dalje“, tvrdi istoričar.
Tome se, dodaje on, suprostavlja Nemačka, koja ne želi da novi lider bude Francuska, bez obzira što je Angela Merkel na kraju svoje političke karijere.
Orbanizacija Evrope
Istoričar napominje da ima osnova u Makronovim idejama da se u ovom trenutku zaustavi dalje proširenje Unije, ali, sa druge strane, Makron zapravo traži još više onoga što je i dovelo do krize u EU, on želi još više evropskog suvereniteta, on zahteva još više globalizacije.
„Ta politika u EU izaziva sve veće otpore i zbog toga imamo sve brojne primere u državama EU da su narasli snažni evroskeptični pokreti koji više ne dovode u pitanje samo postojanje Evropske unije, ali žele obnovu suvereniteta svojih država, odnosno, kako se to kaže, žele ’Orbanizaciju Evrope‘, s obzirom da je mađarski premijer jedan od simbola tog nastojanja“, kazao je Adamović.
Ko je mađarski komesar?
Mađarski predstavnik se proteklih 25 godina bavi politikom Unije u Evropskoj komisiji i u raznim ministarstvima, a takođe je radio i na pristupanju Mađarske EU, a sa druge strane, lojalan je Orbanu i njegovoj vladi. I to je ono što mu je s početka usporilo prolaz u Evropskom parlamentu.
„Neću biti vezan, niti pod uticajem bilo koje izjave ili pozicije bilo kog premijera bilo koje zemlje ili bilo kog predstavnika bilo koje vlade“, istakao je Varhelji u odgovorima na dodatna pitanja poslanika odbora.
Naš sagovornik to ocenjuje kao potvrdu lojalnosti.
„Varhelji je zapravo morao na saslušanju da odgovara na dodatna pitanja, što je pomalo ličilo na to da mu EU traži neku vrstu potvrde lojalnosti, ujedno insistirajući sve vreme na tome da li će on biti nezavistan od Viktora Orbana, prema kojem, očigledno, u Briselu postoji određena skepsa“, kazao je Adamović.
Tročanji odbijen
Pored Olivera Varheljija, još jedan mađarski pretendent na funkciju evropskog komesara Laslo Tročanji nije prošao saslušanje pred Odborom za pravna pitanja EP, zbog, kako je rečeno, sukoba interesa.
Tročanji je suspendovan zbog nejasnoća u vezi sa funkcionisanjem njegove advokatske kancelarije, koju je osnovao dok je bio ministar pravde u Vladi Viktora Orbana.
Za razliku od njega, Varhelji je dobio zeleno svetlo od Odbora, pošto je zaključeno da su dodatni odgovori koje je dao u pisanoj formi zadovoljili članove tog tela Evropskog parlamenta.
Pravnik iz Segedina
Varhelji je studirao evropsko pravo u Danskoj, a stekao je i diplomu prava na Univerzitetu u Segedinu. Od 1995. godine je u javnim službama, najpre kao pripravnik u Ministarstvu industrije i trgovine, i to u Kancelariji za evropske poslove.
Kako piše portal „Hungari tjudej“, ubrzo nakon toga postaje odgovoran za koordinaciju i usklađivanje sa EU.
U Brisel prvi put odlazi 2001. godine, i to dve godine pre nego što se Mađarska priključila EU, kada je postavljen za pravnog savetnika mađarske misije u EU. Tri godine bio je šef pravne službe stalnog predstavništva Mađarske pri EU, nakon čega se vraća u Budimpeštu, vodeći odsek za pravo EU u Ministarstvu pravde.
Ipak, 2008. godine je ponovo poslat u Brisel, gde je radio u Evropskoj komisiji, pa se ponovo nakratko vraća u Mađarsku, da bi 2015. godine bio postavljen za prvog čoveka u mađarskoj kancelariji u EU.
