Ovu bolest karakteriše mutacija ćelija koja je u vezi sa procesom starenja. Osobe obolele od progerije najčešće ne žive duže od 14 godina. Iako je ova bolest veoma retka, nijedno medicinsko istraživanje nije izolovan slučaj, pa bi se otkrića iz ove oblasti mogla preneti i na razumevanje starenja kod opšte, zdrave populacije.
Koautor studije Agustin Sola Karvajal objašnjava da je istraživanje sprovedeno na miševima i da je rezultat bio produženi životni vek do 24 odsto.
Tretman je moguć zahvaljujući novoj tehnologiji, gde se intervencija vrši na samom genetskom kodu. Ova CRISPR tehnologija funkcioniše tako što se problematičan deo gena, tj. mesto gde se nalazi virus koji izaziva mutaciju, izdvaja i odbacuje uz pomoć proteina Cas9.
CRISPR je regularni odbrambeni sistem gena koji je patentiran kao tehnologija 2012. godine.
Osim u Kini, donedavno su se eksperimenti vršili samo na životinjama. Nakon velike etičke polemike, u aprilu 2019. etički odbori su doneli odluku da se istraživanja mogu vršiti i na ljudima.
U Rusiji je aktuelno istraživanje u kom se CRISPR koristi za izmenu genetičkog koda kod embriona sa ciljem da se izbegnu nasleđene virusne mutacije.
Daljim razvojem i usavršavanjem ove tehnike u potpunosti bi se promenio način lečenja od virusa.
„Ne razumemo još sasvim na šta sve utičemo kada vršimo promene u kodu. Čak i kada uspemo da izvedemo ono što smo zamislili, ostaje pitanje da li će doći do posledica koje očekujemo“, rekao je Alen Regenberg, istraživač na Bioetičkom institutu „Džon Hopkins“.
