„Nijedna reč o onome što sam pisao o Jugoslaviji ne može se osporiti, nijedna. To je književnost“, naglasio je Handke.
Kaže da je izveštavanje medija o Srbiji u to vreme bilo „monotono i jednostrano“.
Kritikovao je i politiku priznanja tadašnje Nemačke.
„Kako je Nemačka mogla priznati Hrvatsku, Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu, kada je na tim teritorijama bilo više od jedne trećine pravoslavaca i muslimanskih Srba? Tako je došlo do bratoubilačkog rata, i ne postoji nijedan gori rat“, poručio je Handke i naveo da je to razlog što se solidarisao sa Srbijom.
Kada je reč o njegovom odnosu prema Slobodanu Miloševiću, Handke ističe da nikada nije ispoljavao simpatije prema tom državniku.
„Kada pričate sa nekadašnjim moćnicima, onda se književnici koriste ponekad kao pisci istorije. Nijednog trenutka se nisam poklonio njemu“, rekao je on.
Handke navodi da je Miloševića video samo jednom, i to kada je bio zatvoren u Hagu.
„Želeo sam da ga saslušam i čuo sam sve što je imao da kaže“, rekao je on.
To što je prisustvovao Miloševićevoj sahrani, Handke obrazlaže time da je to bila ujedno i sahrana Jugoslavije.
„Naravno da sam bio tamo. On je na poslednjem glasanju glasao za opstanak Jugoslavije. Njegova sahrana je bila sahrana Jugoslavije. Da li se zaboravilo da je ta država osnovana da bi bila protiv Hitlerovog rajha“, upitao je on, a prenosi Tanjug.
U intervjuu, čije odlomke prenose brojni mediji na nemačkom jeziku, Handke je kazao da je i sam „Jugosloven po majci i ujaku, koji je studirao u Mariboru“.
„Moj deda je na referendumu u Koruškoj glasao za priključenje Jugoslaviji. Jugoslavija je meni nešto značila. I kada mi sada nameću nešto sa Srbijom, to je nepošteno. Ja sam tamo išao zbog Jugoslavije“, podvukao je austrijski pisac.
