„Ne želimo nijedan kvadratni metar ruske teritorije. Samo želimo da se vrate naše. Rusija je anektirala oko pet odsto teritorije Estonije“, napisao je Piluas na svojoj stranici na Fejsbuku.
Piluas insistira da se estonsko-ruska granica utvrdi nevažećim Tartuskim mirovnim sporazumom, a napredak u potpisivanju pograničnog sporazuma može se postići samo ako ruska strana prizna odredbe ovog sporazuma.
Ova izjava je došla nakon intervjua direktora Drugog evropskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Rusije Sergeja Beljajeva, u kojem je diplomata istakao da Tartuski mirovni sporazum ne važi. Beljajev je napomenuo da se u svim raspravama koje se tiču ratifikacije pograničnog sporazuma, Taljin poziva na dokument iz 1920. godine koji nema pravnu snagu, a na osnovu kojeg iznosi teritorijalne pretenzije Moskvi.
Reakcija Moskve
Član odbora za međunarodne poslove Državne dume Rusije Anton Morozov prokomentarisao je za RT izjavu estonskog poslanika.
„Mislim da je za Estoniju mnogo isplativije da gradi konstruktivne odnose sa Rusijom... Takve izjave ovde nemaju nikakve perspektive. Mislim da će vremenom Estonci shvatiti da ovakav nekonstruktivan pristup neće doneti rezultate i ipak graditi naše odnose na obostrano korisnim uslovima“, zaključio je parlamentarac.
Neosnovane pretenzije
Naučni direktor Ruskog vojno-istorijskog društva Mihail Mjagkov nazvao je teritorijalne pretenzije Estonije prema Rusiji apsolutno neosnovanim.
„Nema tu nikakvih pitanja. Estonija ne bi ušla u NATO da nije sklopljen sporazum sa Ruskom Federacijom. Alijansa ne prihvata zemlje koje imaju pogranične sporove i probleme“, istakao je Mjagkov.
On je podsetio da je 1920. godine u Rusiji bio građanski rat i da su granice o kojima se radi faktički nametnute.
