Ova informacija iz Brisela stiže i pre nego što je nova postavka diplomata Evropske unije zasela u svoje fotelje u novom mandatu i zapravo, svojevrstan je signal Kijevu i političarima i poslovodstvu „Naftogasa“ da ne mogu više računati na to da će ih EU doveka podržavati u nastojanjima da nateraju „Gasprom” da im gas prodaje po nižim cenama, plaćajući sve skuplje takse za tranzit ovog energenta kroz ukrajinske gasovode do evropskih potrošača.
Ruska ponuda Ukrajini
Preporuka Evropske komisije Ukrajini da direktno kupuje gas iz Rusije (oko 15 milijardi kubnih metara godišnje) i da tako smanji svoje troškove, poslata je nakon što je ukrajinski ministar energetike Aleksej Orželj rekao da je ponuda Rusije da produži aktuelni ili zaključi novi jednogodišnji ugovor o tranzitu gasa preko Ukrajine neprihvatljiva. „Gasprom“ je 18. novembra saopštio da je upućeno zvanično pismo Ukrajini sa predlogom da se trenutni sporazum produži ili da se potpiše novi jednogodišnji. A kao preduslov za sporazum naveden je uslov — da se odbace pravne tužbe i kontratužbe Rusije i Ukrajine.
Taj ugovor, da podsetimo, prestaje da važi od 1. januara 2020. godine. Uz lobiranje SAD, Poljske i nekih političara zemalja-članica EU, Ukrajina je uspela da odloži završetak izgradnje gasovoda „Severni tok 2“, a u Briselu su po hitnom postupku usvojeni i neki novi energetski propisi, koji, između ostalog, treba da onemoguće tranzit većih količina ruskog gasa kroz nemački gasovod „Opal“ (Evropski sud pravde je po tužbi Poljske sredinom septembra odlučio da „Gaspromu“ uskrati mogućnost da se punim kapacitetom od 35 milijardi kubnih metara gasa gasovodom „Opal“ isporučuje gas iz „Severnog toka 1“ centralnoevropskim potrošačima).
VIDEO
Uz to, iz Ukrajine su krajem leta i početkom jeseni stizale izjave o sve većim iznosima (mereno milijardama dolara) koje će „Gasprom“ morati da plati „Naftogasu“ na ime monopolskog ponašanja, netransportovanih količina kroz ukrajinski gasovodni sistem... Rusi su uzvraćali žalbama, očigledno ne nameravajući da plate.
Nema zime za Evropu
Izuzetno topli oktobar i novembar svakako su, uz skoro do vrha puna gasna skladišta u zapadnoevropskim zemljama (u kojima Rusi imaju popriličan zakup kapaciteta ili su suvlasnici) išli na ruku „Gaspromu“, koji je nedavno dobio i pristanak Danske da trasa „Severnog toka 2“ prođe njihovim teritorijalnim vodama, da ne popuštaju ukrajinskim zahtevima. Male su šanse da se Evropa ove zime smrzava, kao što je to bilo u vreme gasnih kriza 2006. i 2009. godine.
Zato što tada, da podsetimo, nije bio izgrađen gasovod „Severni tok 1“, kao ni „Turski tok“, čije punjenje gasom je započeto. I mada za ovaj gas od Turske još nije završena balkanska trasa, što je, inače, bilo najavljivano za kraj 2019. godine, Bugari su sebi pokušali da nađu rešenje (da im se ne ponovi smrzavanje kao u vreme gasnih ukrajinskih kriza), pa su napravili dvosmerni gasovod kojim sada preko Ukrajine, Rumunije i Bugarske ruski gas ide u Tursku, tako da će za svoje potrebe moći iz Turske da dobijaju određene količine gasa.
Inače, Sofija je iz Moskve početkom ove godine dobila zvanično obaveštenje da im posle 31. decembra 2019. godine neće više biti isporučivan gas preko Ukrajine. To je, sigurno, bio jedan od argumenata koji je bugarske vlasti nagnao da ne ponove epizodu sa „Južnim tokom“ i da počnu gradnju gasovoda od Turske do Srbije.
Proletos su neki bugarski zvaničnici tvrdili čak i to da će ovom gasnom vezom i kroz postojeće gasovodne sisteme u ovoj zemlji, uz određene intervencije, uspeti nešto gasa iz Turske da dopreme i u Srbiju — bez obzira što neće završiti direktni gasovod od turske do srpske granice.
Čak su i Mađari, koji su najduže otezali sa startom gradnje cevovoda koji će ih povezati na „Turski tok“, ovih dana raspisali tender za zakup kapaciteta tog budućeg gasovoda, koji će, kako su saopštili, završiti do narednog leta.
Potrebe za gasom sve veće
Naravno, teško da bi iko mogao sa sigurnošću da tvrdi hoće li narednih meseci uopšte biti problema sa snabdevanjem evropskih potrošača gasom ako Ukrajina ostane dosledna da ne prihvati ruske ponude. Međutim, sigurno je da zimu 2019/2020. godine evropski zvaničnici čekaju s manje brige. Otud i savet upozorenja Ukrajini da se više ne junače u ovom gasnom ratu.
Evropa, očigledno, nije spremna da ovoj zemlji, koja je u ekonomskoj krizi, finansijski pomaže da posrednicima ruski gas plaća 20, 30 ili više procenata od cene po kojoj će im ga Rusija prodati. A teško je poverovati da će im iz SAD, osim saveta da se okanu ruskog gasa, stići neke povoljne isporuke LNG gasa.
Evropa, takođe, ako već nije, treba da postane svesna činjenice da je u međuvremenu, pored gradnje i planiranja novih cevovoda kojim će gas do evropskih potrošača stizati i na severu i na jugu kontigenta, „Gasprom“ ozbiljno poradio i na traženju novih kupaca. Tako se desilo da će i pre nego što proradi gasovod „Snaga Sibira“ do Kine u ovu zemlju ova kompanija isporučiti prve železničke kompozicije sa LNG gasom (18 tankova s utečnjenim gasom upravo su krenuli, a drumski transport cisterni krenuo je još u avgustu). Reč je o pripremi za izvoz iz gasnih postrojenja za obradu gasa Amur, koji se trenutno gradi.
A Kini i drugim azijskim potrošačima, sa kojima „Gasprom“, takođe, sarađuje, trebaće sve više gasa. Trebaće i Evropi.
Potražnja za prirodnim gasom trebalo bi da poraste za trećinu do 2040. godine, prema scenariju koji uključuje postojeće energetske politike i ciljeve, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA). Evropa to treba da ima u vidu ako zaista želi da ugasi termoelektrane na ugalj i nuklearke. Takozvana „zelena“ energija neće moći da „pokrije“ taj rast. Procene su da će pored postojećih gasovoda, pa čak i izgradnje „Severnog toka 3“ i još dve cevi „Turskog toka“, Evropi trebati ubuduće i tranzit ruskog gasa preko Ukrajine.
Zato je na vlastima u Kijevu da počnu da igraju u svom interesu, jer su im drugi već pokazali da i sami to čine.
