List navodi da monaštvo ove pravoslavne svetinje niko nije obavestio o ovom događaju, da je uhapšeni Albanac, čiji su inicijali A. I, u stvari optužen za krivično delo pljačka i prisila, a da su oštećena lica svedočila da ih je on mesecima prisiljavao da zajedno napadnu manastir.
Podseća se da su zvanične institucije Prištine pokušale da demantuju povezanost ovog događaja sa terorizmom, ali da portparol kosovske policije Daut Hodža nije osporio „hitan interni izveštaj kosovske policije“ iz kojeg su ove veze jasne.
Manastir Visoki Dečani, jedina srpska svetinja na Kosmetu koju i dalje čuvaju vojnici Kfora, česta je meta albanskih ekstremista.
Pripadnici italijanskog Kfora su 2016. godine osujetili plan džihadista da napadnu manastir, a srpske bezbednosne snage došle su do saznanja da su Visoki Dečani i Pećka patrijaršija bili meta za napad za božićne praznike 2018. godine, ali se od napada odustalo, prenosi Srna pisanje „Večernjih novosti“.
Na zidovima pomoćnih zgrada Visokih Dečana 2014. godine ispisani su grafiti u znak podrške takozvanoj Islamskoj državi (DAEŠ) kao i takozvanoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK), dok je 1999. godine zabeležen pokušaj granatiranja manastira.
„Večernje novosti“ navode da priča o napadima nimalo ne čudi ako se zna da je Kačanik označen kao baza za obuku pripadnika DAEŠ-a, odnosno džihadistička prestonica Evrope. Iz kampova u brdima i šumama na ratišta širom sveta otišli su brojni Albanci.
„Njujork tajms“ je proglasio Kačanik prestonicom vehabizma, a u izveštaju Stejt departmenta navedeno je da je 400 Albanaca sa Kosmeta otišlo da ratuje na strani DAEŠ-a u Siriji dok je, nezvanično, broj mnogo veći.
Visoki Dečani nalaze se na listi Uneskovih zaštićenih spomenika svetske kulturne baštine. Vojnici Kfora dežuraju ispred svetinje i upisuju imena svih koji u nju dolaze, dok je prilaz manastiru opasan dodatnom gvozdenom ogradom.
Posle legitimisanja posetilaca vrata otvara čuvar iz pomoćne zgrade.
