Nasumična mini anketa za potrebe ovog teksta, sa pitanjem — čiji je Merkator, dala je očekivani odgovor — slovenački. Iako je u rukama hrvatskog „Agrokora“ bio još od juna 2014. godine, poznati trgovinski lanac sa upravom u Ljubljani, koja kontroliše i poslovanje „Merkatora“ u Srbiji i BiH, i dalje svi doživljavaju kao slovenački. Naprosto, država Slovenija i danas iz sve snage vodi računa da podrži svoje privrednike, koji još uvek na tom trgovinskom lancu ostavljaju pečat.
Štite svoje dobavljače
Otuda i najnovija vest da prenos kompanije „Merkator“ sa starog „Agrokora“ na „Fortenova“ grupu još nije obavljen. Slovenački dobavljači „Merkatora“ traže da zadrže sve dosadašnje poslove, čija je vrednost najmanje pola milijarde evra, preneli su slovenački mediji.
Zahtev „Merkatora“ je da mu sedište ostane u Ljubljani, i da se isključi mogućnost njegove deobe na više kompanija, kako bi slovenačka uprava i dalje kontrolisala poslovanje „Merkatora“ u BiH i Srbiji.
„Ovo je razuman i očekivan potez koji je povukao ’Merkator‘, i iza njega Slovenija, koja očigledno štiti interese kompanije, ali i države. Slovenci su i u bivšoj Jugoslaviji bili prepoznati kao političari i privrednici koji su uvek imali osećaj za svoje kompanije i uvek se trudili da taj interes maksimalno zaštite“, kaže za Sputnjik profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
Prenos „Meraktora“ na „Fortenova“ grupu trebao bi da bude obavljen do kraja godine, a za to je potrebna saglasnost regulatora za konkurenciju u svim zemljama gde „Merkator“ posluje, ali i saglasnost poverilaca „Agrokora“, odnosno banaka koje su mu dale kredite čija je ukupna vrednost danas oko 650 miliona evra.
I banka na braniku
Saglasnost, međutim, još nije dala slovenačka SID banka. To što je Slovenija članica EU, očigledno nije smetalo da ta banka ostane u državnom vlasništvu „sa misijom da se razvija i raste zajedno sa slovenačkom privredom i da brine o održivom razvoju Slovenije“, kako je navedeno na njenom sajtu.
Slovenački ministar privrede Zdravko Počivalšek prošlog meseca u Ljubljani organizovao je sastanak slovenačkih dobavljača sa upravom „Merkatora“ i predstavnikom najvećeg poverioca nekadašnjeg „Agrokora“ — „Zberbankom“.
Savić konstatuje da različite srpske države i njihove vlade, na žalost, nisu uvek tako bile na visini zadatka, pa se češće dešavalo da čekaju na ishod skrštenih ruku, računajući da će nekako pravda na kraju pobediti i da će srpski interesi biti zaštićeni. To je ilustrovao primerom aneksa „G“ Ugovora o sukcesiji, koji smo tako ispregovarali da samo srpske kompanije nisu ostvarile pravo na svoju imovinu u drugim državama na prostoru bivše Jugoslavije, pa su na sudovima ne samo gubile sporove, nego su i plaćale skupe sudske troškove.
Iako „Merkator“ odavno nije slovenački, jesu dobavljači. Oni traže da bude sačinjen sporazum sa „Meraktorom“ i „Zberbankom“, koji bi im osigurao status na „Merkatorovim“ policama, koji su imali i u vreme „Agrokora“.
I dok slovenačka Vlada očekuje da „Fortenovi“ dobavljači iz Slovenije „sačuvaju jednakopravan status na ekonomskim osnovama“, iz „Zberbanke“ su poručili da će sedište „Merkatora“ ostati u Sloveniji, ali i da će slovenačkim dobavljačima sporazumom biti osiguran ravnopravan status po pravilima konkurencije.
Hrvati u raljama poverilaca
Portparol slovenačkih dobavljača „Merkatora“ Izidor Krivec kaže da se pregovori još vode i da sporazum „nije pao u vodu“.
„Očigledno je da je sve u igri, ali ne sumnjam da su Slovenci o tome za šta se zalažu već unapred postigli neki dogovor sa ’Zberbankom‘, koja je najveći poverilac ’Fortenove‘ grupe. Mislim da će, na kraju krajeva, pristati na to, jer se najveći poverilac samo taktički ponaša. Verovatno je već napravljena neka vrsta dogovora, čim to ’Merkator‘ traži, i to je neka strategija koja će, verovatno, biti zajednička. Ovo je samo deo taktičke borbe, zauzimanje pozicija“, ocena je Savića.
„A Slovenija je samo iskoristila situaciju. Kada se raspada neka kuća njeni vlasnici nisu u poziciji da odlučuju šta će da rade sa njom i obično o tome odlučuju oni koji je kupuju ili učestvuju u njenoj deobi“, ilustrovao je sagovornik Sputnjika.
Tako je, kaže, i ovde. Hrvatska kompanija je u ovoj situaciji u raljama poverilaca i moraće da pristane na većinu uslova koje oni postavljaju.
„U ovom slučaju su to slovenački dobavljači, koji su u dobrim vezama sa poveriocima koji preuzimaju bivši ’Agrokor‘, odnosno ’Fortenova‘ grupu“, zaključio je Savić.
