Profesor dr Miloš Ković, jedan od vođa puta, kaže za Sputnjik da nijedan čas istorije ne može da se meri sa ulaskom u Visoke Dečane.
„Nijedna propaganda ne može da zameni razgovor sa Srbima koji žive u getu, sa decom koja su rođena 1999. godine i ne žele da napuste svoje domove. Kada se studenti vrate sa KiM oni su drugačiji i uveren sam da više nikada niko neće moći da im priča priče koje se kose sa realnošću“, naglasio je Ković.
Đorđe Nikolić, student Filozofskog fakulteta, koji je ujedno jedan od organizatora ekskurzije, kaže da grupa obično noći u Manastiru Draganac i Manastiru Svetih arhangela, a da za tri-četiri dana boravka uspeju da obiđu Gračanicu, Novo Brdo, Manastir Banjsku, Studenicu, u Prizrenu Bogorodicu Ljevišku, Bogosloviju, Saborni hram Svetog Đorđa, Crkvu Svetog Spasa, Kaljaju, a od enklava Orahovac, Veliku Hoču, Manastir Zočište, Visoke Dečane, Pećku patrijaršiju.
Nestvarno iskustvo
Doktorand Filozofskog fakulteta Anja Nikolić kaže da joj se čini da još sabira utiske od prve posete pre godinu dana.
„Imala sam prilike da putujem više od mojih vršnjaka, ali mi je odlazak u južnu srpsku pokrajinu bio nestvaran, počevši od Banjske zaključno sa Pećkom patrijaršijom. Volela bih da imam sposobnost da vam objasnim tu emociju kada vidite Visoke Dečane. Ta tišina i grandioznost treba da se doživi, jer je svakome od nas mesto tamo. Čini mi se da odatle sve potiče. Primećujem da pričom o toj poseti budim kod porodice i prijatelja grižu savesti, jer se ne usuđuju da se otisnu na put. Iskreno, nemaju razloga za brigu, jer smo svugde dočekani prelepo“, ističe Anja Nikolić.
Susret sa smislom
Profesor Ković dodaje da su to stručne ekskurzije na koje uvek idu istoričari umetnosti koji govore o freskama i arhitekturi, ali naglašava da je to prevashodno susret sa samim smislom srpske istorije i to je ono što smiruje.
„U Studenici se susrećete sa Svetim Savom, a na Gazimestanu sa Svetim knezom Lazarom. To je smisao stradanja i žrtve. Nama se danas nudi samo hedonizam, a mladi na Kosovu mogu da vide da je na istorijskom nivou kosovska bitka izgubljena, ali je na eshatološkom i moralnom ona dobijena. Zašto? Zato što nas njihova žrtva i danas hrani i mi smo danas ovo što jesmo zahvaljujući knezu Lazaru i vojnicima, koji su se opredelili za carstvo nebesko. To je carstvo neprolaznih vrednosti kao što je nebeska pravda koju pevamo u našoj himni“, rekao je profesor Ković.
Ohrabrenje iz Orahovca
On je podvukao da studenti u svim tim manastirima nalaze smisao srpske istorije koji umiruje i shvataju da postoji smisao žrtvovati se za ono što volite.
„Srbi su u enklavi, a ne žele da odu, jer oni znaju nešto što mi ne znamo i posle priče sa njima smireni se vraćamo u Beograd. Oni nas ohrabruju, jer se mi ovde bavimo tricama i kučinama, plašimo se, ali onda odemo dole i iz Orahovca izađemo ozareni i tek tada počinjemo da shvatamo smisao srpske istorije koji nam je skriven, jer nam ga obrazovanje ne daje da to razumemo u amfiteatru, to se razume u trenucima na KiM“, naglašava profesor Ković.
Anja Nikolić kaže da studenti imaju utisak da su u Orahovcu prodisali, a kao uspomenu na putovanje uzimali su komade zemlje. Profesor Ković zbog toga i podseća na reči vladike Nikolaja Velimirovića, koji je rekao da je zemlja na Gazimestanu zaista sveta, jer je na nju pala krv naših junaka, a da naši studenti to osećaju.
„Ipak, ono što je danas najbitnije jesu ljudi koji i danas tamo žive posle svih naših grešaka. Ko su ti ljudi na kojima sve to počiva, koji uprkos svemu sa svojom decom žive u tom getu? To su zavetnici kojima verujemo“, rekao je Ković.
Ipak ostati na KiM nije laka odluka, priča Đorđe Nikolić, koji je iz sela Gornje Korminjane iz opštine Kosovska Kamenica i planira da se vrati da predaje istoriju u gimnaziju u koju je i sam išao. Naglašava da svaki dolazak Srba daje snagu i uliva nadu da tamo ima budućnosti.
„To je zemlja naših dedova, ali želimo da bude i zemlja naše dece. Mi sa Albancima živimo zajedno i moje selo jeste dokaz da je suživot moguć“, rekao je Nikolić i najavio narednu ekskurziju već na proleće.