Proglašavanje nedelje za neradni dan u trgovini ublažilo bi probleme zaposlenih u toj delatnosti, ali ne bi rešilo one veće, poput zloupotrebe prekovremenog rada, preraspodele radnog vremena, rada na neradne državne i verske praznike.
Zato Milojica Živković iz Gradskog sindikata Nezavisnost, zadužen za delatnost trgovine, smatra da bi o inicijativi Socijalno-ekonomskog saveta grada Kragujevca da se trgovinama zabrani rad nedeljom, kako bi se sačuvali zdravlje i porodica trgovaca, trebalo da raspravlja Socijalno-ekonomski savet Srbije. Dakle, da se stvar reši sistemski i na nivou države.
Na konstataciju da se prava zaposlenih krše i u drugim delatnostima, a ne samo u trgovini, zbog čega mogu doći u situaciju da ne mogu da stignu da opskrbe domaćinstvo osnovnim životnim namirnicama ukoliko trgovine ne rade nedeljom, sagovornik Sputnjika kaže da je to opravdana primedba.
„Nemamo tačne pokazatelje o tome koliki je promet u dane vikenda u supermarketima i ostalim objektima, ali je činjenica da je povećan upravo zbog toga što oni kojima je jedini neradni dan nedelja tada imaju priliku da nabave kućne potrepštine. To jeste začarani krug i zaista bi bilo rešenje da se generalno u Srbiji poboljša ukupan nivo zaštite prava koja su propisana Zakonom o radu i kolektivnim ugovorom tamo gde oni postoje“, smatra Živković.
U trgovini su 70 odsto žene
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji u trgovini radi više od 200.000 zaposlenih, od koji su 70 odsto žene. Socijalno-ekonomski savet grada Kragujevca predložio je da se u trgovinskoj delatnosti zabrani rad nedeljom, osim na mestima na kojima je to neophodno, poput apoteka i benzinskih stanica.
Predsedavajući tog Saveta Jugoslav Ristić je ukazao i na to da se, osim u velikim trgovinskim lancima, u ostalim prodajnim objektima ne poštuje zakonska odredba o radnoj nedelji koja traje 40 časova. Mesečno, kako kaže, radnici imaju samo dva slobodna dana, a za prekovremeni rad nisu plaćeni. Sve to se loše odražava na zdravlje zaposlenih i porodični život.
Zakon ne poznaje nedeljni ručak
Rad trgovina nedeljom zabranjen je u devet evropskih zemalja, među kojima su Francuska, Nemačka, Austrija, Poljska i Grčka, a nedavno je tu zabranu uvela i Crna Gora.
Živković, koji je zamenik predsednika Gradskog sindikata prehrane, ugostiteljstva, turizma, poljoprivrede, vodoprivrede i duvanske industrije, za Sputnjik kaže da Zakon o radu ne obavezuje poslodavca da nedelja bude dan za odmor. Međutim, obavezuje na trajanje radne nedelje od 40 časova, pri čemu je poslodavcu dato pravo da ih rasporedi i da najmanje jedan dan u nedelji obezbedi kao dan odmora.
Naš sagovornik napominje da u zakonu piše da to po pravilu treba da bude nedelja, što i nije obavezujuća odredba. Živković je, međutim, ukazao da u delatnosti trgovine postoje i veći problemi od rada nedeljom, koji su u vezi sa položajem zaposlenih u tom sektoru.
„Pre svega, to su niske zarade. U trgovini na malo, po onome što naša statistika kaže, prosečna mesečna zarada se kreće oko 34-35 hiljada dinara. Nama je poznato da se vrlo često zloupotrebljava prekovremeni rad. Preraspodela radnog vremena se, takođe, često zloupotrebljava, a vrlo često poslodavci nalažu rad danima koji su državni i verski praznici, a koji, osim u izuzetnim slučajevima, treba da budu neradni“, kaže sagovornik Sputnjika.
Iskustva iz okruženja
On smatra da, ako se ne poštuje radno pravo, teško možemo da govorimo da bi samo proglašavanje nedelje za neradni dan rešilo problem. Dodaje, ipak, da bi ga u svakom slučaju ublažilo.
Na pitanje da li evidentno nepoštovanje zakona izaziva sumnju da će se, ukoliko bude doneta, poštovati mera o nedelji kao neradnom danu u trgovinama, on smatra da bi kontrola njene primene bila prilično laka, jer je to, prosto, nešto što je vidljivo. Njeno kršenje bi bilo očigledno i inspekcije bi to lako utvrdile. Jedino što bi, kako je primetio, one morale da rade i nedeljom.
Živković, ipak, smatra da bi o ovom pitanju trebalo da bude poveden dijalog na Socijalno-ekonomskom savetu Srbije, uz učešće države, poslodavaca i sindikata. „Inicijativu sličnu kragujevačkoj pokrenule su i druge organizacije“, kaže Živković i napominje da su iskustva u okruženju prilično neujednačena.
U nekim zemljama je to uvođeno, pa ukidano, pa su neki poslodavci separatno donosili takvu odluku. U Hrvatskoj je, dodaje on, to menjano nekoliko puta, a neki su, kao nedavno Crna Gora, to regulisali zakonom.
