Na mesto još jednog evropskog zvaničnika zaduženog za KiM došao je Nemac Peter Bejer. I to ne bi bila nikakva novost, da mu jedan od protivkandidata nije bio Rus Aleksej Kondratjev. Ipak, posle izjave odlazećeg ministra privremenih prištinskih institucija Bedžeta Pacolija da bi imenovanje ruskog državljanina za izvestioca Saveta Evrope za Kosovo moglo biti opasno za tu „zemlju“, drugačiji rezultat mogli su da očekuju samo naivni.
Za Đorđa Miloševića dolazak Nemca na tu funkciju je logičan. On objašnjava da svaka poseta Rusa i svaki uticaj i potez Moskve na Balkanu, a posebno u Srbiji, izaziva podozrenje na Zapadu.
„Prethodno su Sovjetski Savez nazivali imperijom zla. Rusija opet za Zapad predstavlja maligno prisustvo. Optužuju je da predstavlja opasnost od koje moraju da se brane, što ne odgovara činjenicama. Rusija nema agresivne stavove prema drugima, jer ima svoju teritoriju od preko 17 miliona kvadratnih kilometara, a na toj teritoriji živi 143 miliona stanovnika“, rekao je naš sagovornik.
On naglašava da se lažnim informacijama opravdava postojanje NATO-a i naoružavanje zapadnih zemalja, a da će Bajer na KiM sprovoditi poznatu politiku Alijanse i svoje zemlje.
Makronova „nepristojna ponuda“?
Posle izričitog odbacivanja novih članica, francuski predsednik Emanuel Makron navodno je našao kompromisno rešenje. Makedonski predsednik Steva Pendarovski je otkrio da je Makron u nezvaničnom dokumentu ponudio zemljama Zapadnog Balkana neku vrstu partnerstva sa EU, umesto punopravnog članstva, a kao mogućnost se nude i neki benefiti i sredstva pre nego što postanu članovi Unije, ukoliko ispune uslove i uspešno sprovedu reforme.
Naš sagovornik kaže da mu se čini da tu ipak nema konkretnih i ohrabrujućih predloga.
„Sve je to na dugom štapu. Srbija će postati članica EU, ako usaglasi svoju spoljnu politiku sa Briselom, ali je mnogo toga ’ako‘. Uzmimo kao mogućnost da uvedemo sankcije Rusiji i da usaglasimo spoljnu politiku sa EU — ne možemo da budemo sigurni da nam neće zameriti na slobodi štampe, vladavini prava ili ekološkoj svesti“, rekao je Milošević.
On je podvukao da je taj najnoviji predlog još jedna u nizu ucena i namera da se Srbija dovede u situaciju da mora da čeka na ulazak u Uniju.
Nemačka kao svetski policajac
S obzirom na činjenicu da je Angela Merkel na zalasku karijere, njena naslednica na čelu Hrišćansko-demokratske stranke nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer rekla je da planira da od Bundesvera napravi globalnu intervencionističku armiju i da ojača ugled vojske.
Milošević kaže da bi tim povodom citirao nemački radio „Dojče vele“, koji je objavio komentar u kome se navodi da je ova izjava Kramp-Karenbauerove u stvari poziv da Nemačka bude svetski policajac.
„To nailazi na otpor u samoj Nemačkoj, a i drugde u svetu, ali mnogo manje nego pre nekoliko godina kada je ta ideja prvi put plasirana“, naglasio je Milošević.
Nestanak svetskog šerifa?
Nakon zasedanja generalne konferencije Uneska u Parizu, predsednik Srbije je rekao da je njegov utisak da značaj multilateralizma raste, da se male zemlje osećaju sve slobodnije i nezavisnije, i da donose odluke u skladu sa svojim interesima, jer više ne postoji jedan šerif u svetu.
Milošević smatra da je predsednik suviše optimistički to rekao, i da ne treba prenebregnuti Čerčila, koji je govorio da velike sile imaju tu privilegiju da mogu da rade ono što je protivzakonito i protiv međunarodnog prava.
„Mislim da se to u određenoj meri i sada sprovodi. Glas malih zemalja se više čuje, ali su pod značajnim pritiskom velikih sila, pogotovu SAD i NATO-a“, rekao je naš sagovornik.
Strah Prištine od „mini Šengena“
Ideja o „mini Šengenu” na prostoru Zapadnog Balkana, koju zastupaju Aleksandar Vučić, Edi Rama i Zoran Zaev, izazvala je brojne oštre reakcije političkih krugova u regionu, posebno među albanskim političarima na Kosovu, što je poslednjih dana eskaliralo i pravim „malim ratom“ između zvanične Tirane i predstavnika privremenih institucija Prištine.
Naš sagovornik kaže da je to dobra vest za ceo region, a procenjuje se da bi ušteda troškova bila oko tri i po miliona evra.
„Ipak, veliki otpori su u Prištini, i njihovi lideri navode da je Albanija prvo to trebalo sa takozvanim Kosovom da se dogovori, pa tek onda sa Srbijom. Oni strahuju da će na taj način biti u nezavidnom položaju, a da se Srbija dovodi u povoljniji položaj nego što je to samoproglašeno Kosovo. Sa druge strane, u Tirani navode da takav stav takozvanog Kosova šteti spoljnoj politici Albanije, što pokazuje da je došlo do određenih varnica na toj relaciji“, kaže naš sagovornik.
On smatra da „mini Šengen“ ne može da bude sproveden, jer mi u Albaniju moramo da putujemo preko preko naše teritorije Kosova i Metohije, koja je sada van naše ingerencije.
