Akademiji je prisustvovao i ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko, koji se i obratio zvanicama.
Izrazio je zahvalnost pripadnicima Centra na delatnosti, istrajnosti, upornosti i postignutim rezultatima.
„Veoma smo zahvalni Srbiji, rukovodstvu Srbije i Srbima na tome što Rusko geografsko društvo, najuglednije i najveće društvo, koje ima veliku i bogatu istoriju delatnosti u Rusiji, ima mogućnost da deluje kao centar ovde u Srbiji“, kazao je Bocan-Harčenko, dodajući da će Ambasada nastaviti da pomaže Centru, kao što je i do sada činila.
„Istina je da takav centar, osim u zemljama bivšeg SSSR-a, postoji samo u Srbiji, a ja se pitam da li bismo mogli da ga otvorimo u nekoj drugoj zemlji“, dodao je ruski ambasador i istakao da su Centru u Srbiji omogućeni najbolji mogući uslovi za rad.
Prisutnima se obratio i predsednik Saveta Centra Dušan Bajatović, koji je rekao da je dobro što smo utemeljili Rusko geografsko društvo u Srbiji.
„Uvek su pripadnici tog društva u Rusiji bili elita, a mi treba da se potrudimo da sledimo taj primer“, izjavio je Bajatović.
Podsetio je na bliskost srpskog i ruskog naroda:
„Danas, kada smo suočeni sa prekrajanjem istorije, pre svega one iz Drugog svetskog rata, kada se opet ujedinjuju fašisti, a zaboravljaju se i ruske i srpske žrtve, treba da se setimo da su Rusi i Srbi i pravoslavni i slovenski narod, da smo bliski, ne samo po kulturi i jeziku, već i po odnosu prema slobodi“.
Rukovodilac Centra profesor doktor Miroljub Milinčić je zahvalio svima na podršci i pažnji koju Centar dobija sa mnogo strana.
„Rad našeg Centra predstavlja samo jedan mali segment viševekovnih veza i zajedničkih napora naša dva naroda i dve države da očuvaju i unaprede svoje međusobne odnose i ovaj svet učine boljim mestom za život svih nas. Centar je u proteklom vremenu uspeo da realizuje boravak studenata iz Srbije na terenskim kampovima i letnjim školama širom Ruske Federacije (ostrvo Gogland u Finskom zalivu, Jermak i Kizil Kuragino u Južnom Sibiru, Lenjingradska i Pskovska oblast, a ove godine i dvonedeljni boravak na Krimu). Takođe, i boravak studenata i drugih mladih ljudi iz Ruske Federacije u Srbiji“, rekao je Milinčić.
Pored toga, Centar je tokom postojanja organizovao na desetine izložbi fotografija, kulturnih programa i učešća na filmskim festivalima. Bio je suorganizator u snimanju filma o Nikolaju Krasnovu, a ove godine i deo organizacije Međunarodne konferencije „Besmrtni puk“. Do sada su svojim radom bili prisutni na prostoru Srbije, ali i Crne Gore i Bosne i Hercegovine — i Republike Srpske i Federacije.
„Ovo je, svakako, tek početak našeg rada, koji će trajati i još više zbližiti mlade, akademce, privrednike i druge ljude prijateljskih zemalja Repubike Srbije i Ruske Federacije. Čast nam je i zadovoljstvo što smo postali uvaženi deo porodice i istorije slavnog Ruskog geografskog društva, društva sa snagom argumenta — tradicija duga 174 godine, 22.200 članova, organizovanih u 85 regionalnih odeljenja, kao i sa rezultatima i ugledom u Ruskoj Federaciji i svetu“, dodao je profesor Milinčić.
Rusko geografsko društvo osnovano je ukazom ruskog imperatora Nikolaja I 1845. godine. Društvo je tokom protekle 174 godine nekoliko puta menjalo svoje ime, ali je uvek imalo prvorazredni nacionalni i međunarodni značaj. Tokom godina, Društvom su rukovodili predstavnici carske kuće Romanovih, poznati putnici, istraživači i državni službenici. U novembru 2009. godine za predsednika Ruskog geografskog društva izabran je Sergej Šojgu, a formiran je i Savet pokrovitelja, kojim predsedava predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Rusko geografsko društvo pridaje veliki značaj radu svog Centra u Srbiji.
Centar Ruskog geografskog društva u Srbiji zvanično je otvoren 17. oktobra 2016. godine, a ove godine je proslavio treći rođendan.
