Tokom nastupa u Hjustonu Pompea su pitali u kakvom je odnosu to što američka administracija podržava izraelsku aneksiju Golanske visoravni i to što istovremeno osuđuje pripajanje Krima Rusiji.
„Prosto smo priznali realnost na kopnu i istoriju koja je postojala na tom konkretnom mestu“, rekao je Pompeo, ne misleći na Krim, nego na Golansku visoravan.
Prema njegovim rečima, „situacija je, očigledno, drugačija“, o čemu je američka administracija „potpuno jasno govorila kada je doneta odluka o priznavanju Golanske visoravni“.
Pompeo je dodao da u svetu ima mnogo „spornih mesta“ i da „svako ima svoje praktične okolnosti“. On nije precizirao o kakvim je okolnostima reč u slučaju Krima i u slučaju Golanske visoravni.
„Postoje međunarodne norme i pojmovi, postoje praktične okolnosti koje im protivreče i tamo gde te norme dominiraju mi moramo da ih priznamo“, objasnio je državni sekretar i dodao da upravo u skladu sa tom logikom SAD vide razliku između Krima i Golanske visoravni.
Predsednik SAD Donald Tramp je u aprilu 2019. godine potpisao Deklaraciju o priznavanju suvereniteta Izraela nad Golanskom visoravni. To je jedna od spornih odluka Trampove administracije u sferi rešavanja palestinsko-izraelske krize.
Tokom Šestodnevnog rata 1967. godine Izrael je oduzeo i okupirao Golansku visoravan od Sirije, a 1981. godine je jednostrano anektirao tu teritoriju.
Pripadnost tog planinskog platoa glavni je predmet izraelsko-sirijskog konflikta, a pokušaji da se on reši traju još od vremena pre početka građanskog rata u Siriji. Ujedinjene nacije tu teritoriju smatraju okupiranom.
Krim je postao ruski region nakon referenduma održanog u martu 2014. godine, na kojem je 96,77 odsto žitelja poluostrva i 95,6 odsto žitelja Sevastopolja glasalo za ujedinjenje sa Rusijom. Referendum je održan nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine.
