U intervjuu za „Fajnenšel tajms“ Spenser je rekao da situacija uskoro može postati kritična i da je krivac za to „krhki“ lanac isporuka, a to je pokazalo istraživanje sprovedeno po narudžbini američke mornarice. Pokazalo se da se u izradi ratnih brodova mnogi izvođači oslanjaju na jedine dobavljače „određenih visoko-tehnoloških komponenti sa velikom preciznošću“. To povećava verovatnoću da se ti delovi kupuju od rivala — pre svega od ruskih i kineskih kompanija.
„Takav pristup uopšte ne odgovara nacionalnim interesima u uslovima globalne konkurencije velikih država i zato bi izvođači trebalo da razumeju šta rade“, istakao je Spenser.
Posebno brine Kina, koja se trudi da „naoruža kapital“ uz pomoć projekta „Jedan pojas, jedan put“. Ministar je naveo primer italijanske kompanije za izgradnju brodova „Finkantijeri“, koja učestvuje i na konkursu za izgradnju fregata za američku ratnu mornaricu, i u kineskoj strateškoj inicijativi.
Spenser je takođe optužio Kinu da zemljama u razvoju daje kredite za otplatu njihovih dugova, kako bi na taj način imala uticaj na njih.
Kinezi su zakupili mnogo morskih luka u državama trećeg sveta i, ako Peking odluči da ih blokira za američke brodove, snabdevanje američke ratne mornarice u Indopacifičkom regionu će biti potpuno paralisano.
Rukovodstvo Pentagona je uvereno da je glavni zadatak američke vojne industrije danas da postane u potpunosti autonomna i nezavisna od isporuka delova iz Rusije i Kine, odnosno da je potrebno obnoviti tehnološke lance i dovesti u red proizvodnju u SAD.
„Ako ne promenimo putanju koje se držimo, ako ne krenemo prema stabilnom i očekivanom finansiranju u oblastima koje su nam izazov — svemir, sajber-prostor i pomorska sfera, izgubićemo od Rusije i Kine“, izjavio je Džozef Danford, predsedavajući Združenog odbora načelnika štabova SAD, na forumu za međunarodnu bezbednost u Halifaksu.
Prema njegovim rečima, u Pentagonu su odredili 14 tehnoloških oblasti u koje investiraju Rusija i Kina, napravili prognozu do 2025. godine i istakli u šta SAD i njihovi saveznici treba da investiraju svoja sredstva.
Ni novca, ni ideja
Međutim, realizacija planova uopšte neće biti jednostavna — najveće investicione banke nerado sarađuju sa odbrambenim preduzećima. Američka Vlada je čak pokrenula poseban program za privlačenje privatnog kapitala u vojne projekte. Investitorima obećavaju velike državne narudžbine za proizvodnju nove tehnike u svim oblastima — od održavanja brodova, do proizvodnje oružja.
Dok industrija čeka novac privatnih investitora, pokušaji vojnih zvaničnika da vrate proizvodnju svih delova u državu nailaze na probleme u budžetu: samo tokom mandata Donalda Trampa, rad Vladinih agencija je prekidan dva puta zbog nedostatka finansijskih sredstava. U januaru je ta pauza dostigla rekordnih 35 dana.
„Teško da se u takvoj situaciju mogu ubediti domaći dostavljači u to da će njihov posao biti stabilan ako počnu da investiraju u proizvodnju, računajući na narudžbine Pentagona“, istaknuto je u tekstu „Fajnenšel tajmsa“.
Vojni zvaničnici ukazuju i na drugi problem: za očuvanje vojne prednosti, koja se osipa, nije potreban samo novac — potrebne su i ideje. A američke tehnološke kompanije ne žele da sarađuju sa Pentagonom.
Tako je rukovodstvo kompanije „Gugl“, pod pritiskom svojih saradnika, odbilo da učestvuje u projektu za upotrebu sistema veštačke inteligencije (VI) za analizu video-snimaka snimljenih izviđačkim dronovima. Protiv upotrebe VI u vojne ciljeve je i generalni direktor „Spejs iksa“ i „Tesle“ Ilon Mask, jedan od osnivača „Skajpa“ Jan Talin, predsednik Instituta „Budućnost života“ (FLI) Maks Tegmark i još više od 3.000 stručnjaka iz oblasti visokih tehnologija.
