Projekat je trebao da bude usvojen prošle sedmice, međutim, to se nije desilo, jer je glasanje održano u dva časa posle ponoći i Parlament nije imao kvorum. Frakcija „Alternativa za Nemačku“ zahtevala je da se održi poimenično glasanje. Međutim, danas je frakcija odustala od zahteva, tako da su poslanici glasali ustajući sa svojih mesta, i na taj način su izrazili svoj stav.
Saglasno izmenama Gasne direktive EU, koje su stupile na snagu u maju, sva pravila koja važe za kopnene gasovode, odnosi se i na nove morske, pa kompanija koja proizvodi gas ne može da istovremeno bude i vlasnik cevovoda kojim se on isporučuje.
Posle takvog razvoja događaja, kompanija „Severni tok 2“, registrovana u Švajcarskoj, ništa nije htela da prepusti slučaju. Ubrzano je krenula da završava nemački deo gasovoda i, prema izjavi predstavnika te kompanije Sebastijana Sasa, taj deo gasovoda je završen tri dana pre nego što je formalno izmenjena gasna direktiva stupila na snagu.
Računajući na pravnu logiku prema kojoj nova pravila neće moći da se primenjuju na već postavljen gasovod po dnu Baltičkog mora, njegovi najveći zagovornici Nemci očigledno su preveslali i Vašington i Brisel.
U međuvremenu, kompanija „Severni tok 2“ je dala rok Evropskoj komisiji da se izjasni o tome da li će gasovod biti oslobođen nameta koje propisuju na brzinu usvojene izmene Gasne direktive, a koje se odnose na snabdevače gasom iz „trećih zemalja“.
Izgradnja gasovoda „Severni tok 2“
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi pedeset pet milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod bi trebao da bude izgrađen pored „Severnog toka“.
Danska je prošle nedelje izdala dozvolu za polaganje cevi gasovoda jugoistočno od Bornholma u Baltičkom moru. Ranije je projekat bio dogovoren sa Nemačkom, Švedskom i Finskom.
Protiv realizacije gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva, i Sjedinjene Američke Države, koje imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu. Osim toga, Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je to politički projekat.
