„Splet okolnosti će verovatno usloviti brzo realizovanje ideje o globalnoj ulozi nemačke vojske, koja više uopšte ne nailazi na otpor u samoj Nemačkoj“, ocenjuje tu novu ideju iz Berlina nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović. On za Sputnjik, ipak, kaže da je teško reći da li je to korak ka militarizaciji Nemačke.
Na pitanje zašto baš u ovom trenutku sledi ovakav potez nemačke ministarke, dugogodišnji dopisnik iz Bona i Berlina objašnjava da za to postoji više razloga, a među njima su i lični. On podseća da je Karenbauerova nasledila Angelu Merkel na mestu predsednice Hrišćansko-demokratske unije i time je automatski postala kandidatkinja za budućeg kancelara. U samoj stranci, a u javnosti posebno, međutim, postoje ozbiljne sumnje da je ona ličnost koja to može da učini, jer nema ni taj format, ni ugled, ni iskustvo na velikoj saveznoj sceni.
Poruka posle Trampa
Stojanović potom ukazuje na ostale značajnije razloge za ovakvo njeno oglašavanje.
„Sve se uklapa u atmosferu posle Trampove izjave da je NATO anahron i posle najnovijih, još dramatičnijih i radikalnijih, izjava francuskog predsednika Makrona da je NATO klinički mrtav, da Evropljani treba da uzmu sudbinu u sopstvene ruke i da moraju da jačaju svoje odbrambene kapacitete. Takođe, da se moraju braniti sami, nedefinisano od koga, iako se uvek misli da opasnost, što se zapada tiče, dolazi sa istoka“, napominje sagovornik Sputnjika.
On smatra simptomatičnim i problematičnim to što je ministarka naišla na atmosferu odobravanja u Nemačkoj, gde je uvek bilo varničenja oko odnosa prema Bundesveru i njegovom angažovanju u inostranstvu.
Bundesver izlazi van Nemačke
Nemačka je zbog katastrofalne prošlosti i onoga što je učinila svetu, ali i samoj sebi, bila dosta uzdržana što se vojničkog angažovanja tiče. U njenom Ustavu, odnosno osnovnom zakonu, kako se on u Nemačkoj zove, veoma je precizno definisano da Bundesver ne može da bude angažovan van teritorije Nemačke. Ulaskom nemačke u NATO, taj radijus je proširen, pa su im dejstva omogućena na teritorijama na kojima je angažovan NATO.
„Atmosfera se, očigledno, radikalno promenila. Predsednik Nemačke Horst Keler je 2010. godine morao da podnese ostavku, zato što je u jednom neobaveznom razgovoru sa novinarima pomenuo ideju da bi Bundesver trebalo da bude vojnički angažovan u obezbeđivanju njihovih trgovinskih ruta, pa je došlo do velikih trvenja i prinudili su ga da se povuče“, podsetio je Stojanović.
Nema reakcija
Kako je primetio, Karenbauerova sada govori to isto, ali nema reagovanja, i nijedna od stranaka, sem levice, nije na to reagovala. Čak ni Zeleni, koji sebe smatraju pacifistima. On zato smatra da je nemačka ministarka, nekim tihim potezima, već počela da preoblikuje atmosferu u korist Bundesvera i njihovog vojničkog angažovanja u svetu. Ona je posle dugo godina uspela da organizuje da se vojnička zakletva polaže van kasarne, da se to snima i da se na neki način Bundesver približi javnosti.
Dobar poznavalac prilika u Nemačkoj podseća da je to 1980. godine u nekoliko gradova pokušao da uradi ministar Hans Apel, ali je masa izašla na ulice, protestovalo se i bilo je povređenih. Sada, pak, nema pomena da bi se tako nešto moglo dogoditi.
Pokazivanje mišića
Naš sagovornik smatra da je teško reći da li je sve ovo korak ka militarizaciji Nemačke, jer je ona uključena u međunarodne organizacije, od EU, do NATO-a i UN, i deo je Saveta bezbednosti UN, iako nije stalni član. Podseća da je nemačka ministarka izjavila da se Nemačka ne bi angažovala solo, već zajedno sa saveznicima, ali i dodaje da je taj izlazak na svetsku scenu nešto novo, jer je ona uvek delovala iz drugog plana i nikada na javnoj sceni nije pokazivala vojničke mišiće.
Na pitanje kako će na nemačke namere reagovati saveznici, pre svega Francuzi, Stojanović kaže da će pozdraviti tu ideju, iako, naravno, postoji zazor sa one strane Rajne.
„Ovo što je Karenbauer izjavila, da Nemačka nikada neće solo izlaziti, uklapa se u Makronovu ideju da se Evropa više ne može osloniti na NATO i na Ameriku, kao i da mora uzeti sudbinu u sopstvene ruke. Francuska je atomska sila i, naravno, Nemačka računa da bez nje nijedna od vojnih intervencija bilo koje vrste ne može da bude ostvarena, tako da će to ići uvek u nekoj vrsti, makar, tandema sa Francuzima“, smatra dobar poznavalac nemačke političke scene.
Ono što je, međutim, sasvim izvesno je da je namera ministarke odbrane naišla na odobravanje u Bundesveru. Doduše, teško da će biti ostvarena želja nemačkog generala Johena Bota, koji je pre dva meseca izjavio da „priželjkuje avijaciju koja bi ponovno dobila politički zadatak, kako bi pokazala šta može, slično kao 1999. godine“. Tada je komandovao nemačkim pilotima koji su učestvovali u NATO bombardovanju SR Jugoslavije, a danas je u penziji.
Njegova izjava, ipak, dovoljno rečito govori o atmosferi po pitanju angažmana nemačke vojske.
