Tako se pobednica „Zadruge 1“ Kristina Kija Kockar pojavila u glavnoj političkoj emisiji televizije „Pink“ — „Hit tvit“, gde je ravnopravno sa drugim gostima „bistrila politiku“. Posle tog nastupa, što bi se reklo, gorele su društvene mreže, i to ne samo u Srbiji, a mediji gladni senzacija objavljivali su tekstove o stranačkoj pripadnosti i političkim simpatijama Kije Kockar.
Hrvati su otišli i korak dalje — njihova najpoznatija starleta Ava Karabatić najavila je kandidaturu za preds(j)ednicu Hrvatske i kao takva, gotovo svakodnevno, u ozbiljnim emisijama predstavlja svoj program. Hrvatska starleta proslavila se izjavom da je predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović ušla na njenu teritoriju — „teritoriju zabave i starleta“.
Dno dna
„Deluje logično što su se rijaliti programi televizija i tekuća politika spojili i našli na jednom mestu“, kaže za Sputnjik dugogodišnja televizijska kritičarka „Politike“ Branka Otašević.
„Teško je odrediti tačku u kojoj je došlo do tog spajanja, ali, što se politike tiče, incidenti u Narodnoj skupštini, sa polivanjem vodom, iznošenjem Šešelja i kletvama, bili su prva naznaka u šta će se pretvoriti naš parlament“, dodaje ona.
„Od tada, pa nadalje, sve je gore i gore. Mislim da, gledajući direktne prenose iz Skupštine, svi imamo neodoljivu asocijaciju na rijaliti. Sa druge strane, rijalitiji su imali neki svoj razvoj i ništa više u njima nije novo i ne može da skandalizuje. Sve je već viđeno i dovedeno do, što bi se malo šatrovački reklo — dna dna. A taj spoj koji se sada desio je prava metastaza. Samo hoću da podsetim da nisu počele samo rijaliti zvezde da dolaze u sferu politike, nego su i pojedini političari učestvovali u rijaliti programu“, kaže sagovornica Sputnjika.
„Taj spoj sada je metastazirao i dokle će da traje i na šta će da izađe, teško je reći, ali u svakom slučaju — deluje porazno što su se ta dva sveta, koja bi trebala da budu veoma udaljena jedan od drugog, tako drastično spojila“, smatra Branka Otašević.
Gori su Holanđani
Da srastanje rijalitija sa politikom nije samo srpsko-hrvatski fenomen pokazuju i primeri pobede komičara Vladimira Zelenskog na predsedničkim izborima u Ukrajini, kao i pobeda Donalda Trampa, nekadašnjeg učesnika rijaliti programa, u SAD.
Branka Otašević ističe da je srastanje politike i rijalitija porazno i na globalnom nivou, i dodaje da često ponavlja da, kada je reč o javnim poslovima i televiziji, nismo mi najgori na svetu, jer nismo mi izmislili rijalitije, nego Holanđani.
„Nisu samo naši pojedini političari slični klovnovima, nego takvih ima i na mestima gde vladaju velike sile. To, naravno, ne opravdava naše sopstvene gluposti i naš sopstveni pad u tu neku nedopustivu prostotu, kao ni mešanje tih sfera, koje nikako ne bi trebale da se dodiruju. Dakle, ima primera u svetu, ali to nije opravdanje za nas. Zašto ne pokušamo da oponašamo ’veliki svet‘ u dobrim stvarima, a ne u ovako prizemnim“, kaže Branka Otašević.
Kako je Tviter snizio TV standarde?
Ona smatra da je pojava društvenih mreža nanela veliko zlo televiziji kao mediju, jer na mrežama, bez ikakvih kontrola, može svako, bez ikakve zadrške i kazne, da vređa, preti i pljuje.
„Pokazalo se da ako nema barijere za jednu javnu sferu koju predstavlja internet, onda i televizija počinje da to tumači tako da, kao javna sfera, ima pravo da spušta te granice i da odustaje od nekih standarda koji se podrazumevaju u javnoj komunikaciji“, dodaje naša sagovornica.
Otaševićeva ukazuje da je pogubna stvar što su vrhunski političari počeli da komuniciraju preko društvene mreže Tviter.
„I ako pogledate šta jedni o drugima poručuju i kako se vređaju, onda zaista mislite — ako od izabranika naroda i od ljudi sa najvećom odgovornošću doživljavate takav nizak nivo komunikacije, šta onda imate pravo da očekujete ili zahtevate od takozvanog običnog građanina. Dakle — uzori koje imamo, i od sveta i od naših sa javne scene, su potpuno deprimirajući“, ističe Branka Otašević.
Šećerovski kao avangarda
Podsećajući na živopisnog predsedničkog kandidata sa prvih višestranačkih izbora u Srbiji — Nikolu Šećerovskog, koji je tada bio incidentna pojava, Branka Otašević kaže da je taj slučaj pokazao važnu stvar koja se tiče medija — da je nezajažljiva njihova glad za senzacijama, za upotrebom i zloupotrebom čoveka i za pravljenjem atrakcija, čak i od ozbiljnih stvari.
Od tada smo, prema njenim rečima, mogli da vidimo kako se umnožava takav tretman prema javnim ličnostima i koliko se daleko otišlo u pravljenju skandala.
„Svaki povod je dobar da se napravi skandal, bilo od ličnosti, bilo od događaja. Imate ih kod nas na obe strane — i ko prenosi devize, i ko pali knjige, i čiji tata je u šta umešan, i tako dalje. Afera za aferom stiže, a mediji od toga, prosto, žive, ne samo tabloidi, nego i mnoge televizije. A to, naravno, određenoj vrsti politike ide na račun. Opet je tu pitanje ko kome više služi, ko je prvi počeo i šta je starije — kokoška ili jaje, ali i u takvim slučajevima imate primer dobre sprege određene politike i određenih medija“, smatra naša sagovornica.
Kraj civilizacije
Na pitanje da li prisustvujemo kraju civilizacije kakvu smo do skoro poznavali, Branka Otašević odgovara potvrdno i dodaje da je izgubljena izvesna vrsta moralnosti, čednosti, solidarnosti i društvene empatije na kojima su bile vaspitavane mnoge generacije.
„Ovo surovo vreme komercijalizacije i potrebe da se sve kapitalizuje, da se sve gleda kroz zaradu i rejtinge, ja ne osećam kao doba u kom volim da živim. A generacije koje trebaju da žive u tom dobu, i to svojim punim kapacitetom, moraju mnogo više da razmišljaju o tome i da vide kakve su šanse za promene. Treba, ipak, očekivati malo zdravog razuma, malo građanske hrabrosti i više pameti, pa da se iz tog civilizacijskog pada, ako je ikako moguće, krene ponovo malo naviše“, zaključila je Branka Otašević.
