BRIKS se ne bavi politikom, nikome ništa ne nameće i više voli da se snalazi bez blokovske discipline. A pri tome, pet zemalja — Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika — odlučno idu ka tome da predstavljaju polovinu svetske ekonomije.
Naredna godina je posebno važna za učešće Rusije u toj organizaciji. Krug rotirajućeg predsedavanja se zatvara i Rusija će ponovo upravljati radom organizacije 2020. godine. Moto je već poznat: BRIKS partnerstvo u interesu globalne stabilnosti, zajedničke bezbednosti i inovacionog rasta. O prioritetima Moskve, Vladimir Putin će govoriti 14. novembra na samitu u Rio de Žaneiru. Sledeći susret lidera biće održan u julu u Sankt Peterburgu.
U međuvremenu, države-članice treba da sumiraju prvu deceniju saradnje. Predsednici će razgovarati o bilateralnim, regionalnim i svetskim problemima.
Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov objasnio je da su na programu dve plenarne sednice, susret sa članovima Poslovnog saveta BRIKS-a i upravom Nove banke za razvoj BRIKS-a, kao i poslovni doručak u ime predsedavajućeg.
U Rio de Žaneiru Vladimir Putin će razgovarati sa premijerom Indije Narendrom Modijem, predsednikom NR Kine Si Đinpingom i brazilskim predsednikom Žairom Bolsonarom. Sa predsednikom JAR Sirilom Ramafosom susret nije planiran, jer su oni već imali detaljan razgovor na nedavnom samitu „Rusija — Afrika“, koji je održan u Sočiju.
Lideri će 14. novembra otvoriti Poslovni forum BRIKS-a, koji je okupio oko 800 učesnika, a među njima je njih 80 iz Rusije. To su rukovodioci najkrupnijih kompanija, finansijskih organizacija, društvenih udruženja i medija.
Osim Putina, u Brazil će otputovati i ministar spoljnjih poslova Rusije Sergej Lavrov, ministar energetike Aleksandar Novak, direktor Savezne službe za vojno-tehničku saradnju Rusije Dmitrij Šugajev, šefovi kompanija „Ruska železnica“ Oleg Belozjorov, Ruskog fonda za direktne investicije (RDFI) Kiril Dmitrijev, „Rosnjefta“ Igor Sečin, „Rosatoma“ Aleksej Lihačov i direktor ruske VEB banke Igor Šuvalov.
Energetske veze
Ruski lider razgovaraće danas, 13. novembra, sa kolegom iz Indije. Trgovinski promet između dve zemlje 2018. godine premašio je 10 milijardi dolara — povećao se za 17,3 odsto. Posebnu pažnju Moskva i Nju Delhi posvećuju saradnji u sferi energetike: ruski izvoz ugljovodonika u Indiju postepeno raste. Sada države pokušavaju da shvate da li je moguć zajednički razvoj ugljovodonika na arktičkom kontinentalnom grebenu na Dalekom istoku Rusije.
U Indiji raste potražnja za prirodnim tečnim gasom i država je zainteresovana za razvoj zajedničkih TPG projekata, ističu u Kremlju.
„Velike su perspektive za saradnju ’Gasproma‘ sa indijskim sektorskim kompanijama“, pojasnio je pomoćnik predsednika.
Glavna inicijativa rusko-indijske saradnje u sferi mirnog atoma je izgradnja druge i treće faze nuklearne elektrane „Kudankulum“, a radovi idu po planu.
Ne zaostaje ni vojno-tehnička saradnja. Nedelju dana pre samita ministar odbrane Indije Džasvant Sing je u razgovoru sa ruskim kolegom Sergejem Šojguom izjavio da je država spremna da ojača saradnju sa ruskim kompanijama vojno-industrijskog kompleksa.
Istog dana Putin će razgovarati sa Si Đinpingom. Zemlje planiraju da do 2024. godine dovedu trgovinu do vrednosti od dvesta milijardi dolara godišnje.
„Kina je najveći ekonomski partner Rusije. Trgovinski promet 2018. godine povećao se za 24,5 odsto i dostigao rekordni rezultat od 108 milijardi dolara“, istakao je Ušakov.
Brazilske perspektive
Sa domaćinom samita Žairom Bolsonarom, koji je stupio na dužnost 1. januara, Vladimir Putin sreo se jednom u Osaki, na samitu G20. Sada, prema rečima pomoćnika ruskog predsednika, njihov razgovor će biti detaljniji.
Rusija i Brazil pripremaju se za pokretanje perspektivnih projekata u energetskom sektoru, farmaciji i oblasti mirnog atoma. Ruske investicije idu na istraživanje i proizvodnju ugljovodonika, električnu energiju, čuvanje i preradu poljoprivrednih proizvoda, kao i na lučku infrastrukturu. U celini gledano, 2018. godine sve ruske investicije u Brazilu iznosile su otprilike milion i po dolara.
Brazil je ključni trgovinsko-ekonomski partner Rusije u Latinskoj Americi i Karipskom moru. Trgovinski promet između država 2018. godine dostigao je pet miliona dolara.
Najkrupnija država regiona je takođe važan strateški partner Moskve. Na pregovorima će se diskutovati i o aktuelnim međunarodnim i regionalnim temama, potvrdili su iz Kremlja. Lideri će razgovarati o situaciji u Boliviji, gde je 10. novembra predsednik države Evo Morales podneo ostavku i otišao u Meksiko.
Ključni zadaci
Samit će početi zatvorenom sednicom, na kojoj će se razgovarati o međunarodnoj stabilnosti, bezbednosti, trgovini i finansijama.
Očekuje se da Vladimir Putin kaže koji zadaci su od primarnog značaja za BRIKS i da proceni trenutnu situaciju u svetu, između ostalog, i akcije SAD povodom razbijanja sistema kontrole oružja. Takođe, on će izneti stav Rusije povodom rešavanja regionalnih sukoba.
„Predsednik se založio za produbljivanje saradnje država BRIKS-a u ekonomskoj sferi: u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO), Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda“, objasnio je Jurij Ušakov.
Predsednici će se sresti i sa učesnicima Poslovnog saveta BRIKS-a i sa rukovodstvom Nove razvojne banke (NBR), koji će im predstaviti izveštaje o aktivnostima struktura. NBR je osnovana pre tačno pet godina, a dokumenti su potpisani na samitu u brazilskom gradu Fortaleze. Tada je formiran i pul uslovnih deviznih rezervi država BRIKS-a.
Sada je NBR, čije se predstavništvo nalazi u Kini, odobrila 42 krupna projekta, ukupne vrednosti više od 11,6 milijardi dolara. Oni će se realizovati na teritoriji država-članica organizacije. Sedam inicijativa sa budžetom od oko 1,8 milijardi dolara planiraju da realizuju u Rusiji, gde je 12. novembra otvoren Evroazijski regionalni centar NBR.
Klub za sprovođenje određenih interesa
„U početku niko nije očekivao da će se BRIKS razvijati, zato što je to bio prilično egzotičan oblik međunarodnog objedinjenja. Ujedinile su se zemlje koje ranije nisu bile u bliskim odnosima, a i nalaze se na različitim kontinentima“, rekao je u razgovoru za RIA Novosti direktor Centra za istraživanje UN i međunarodnih organizacija MGIMO Aleksandar Orlov.
„Pre deset godina članstvo u BRIKS-u postalo je spoljnopolitički faktor i mogućnost da se razvijaju ekonomske veze sa partnerima, a sada je to još uvek aktuelno“, smatra ekspert.
BRIKS nastavlja sa radom, jer izražava spoljnopolitičke interese država-članica.
„Međutim, što se tiče perspektive, potrebno je biti umeren“, rekao je sagovornik RIA Novosti.
Objedinjavanje je deo opšte tradicije savremene spoljne politike, kada formalne organizacije zamenjuju klubovi za sprovođenje određenih interesa. BRIKS je jedan od takvih klubova.
