Narodna skupština Republike Srpske usvojila je na posebnoj sednici Informaciju o neustavnoj transformaciji dejtonske strukture BiH i njenom uticaju na položaj i prava Republike Srpske. Usvojeno je 20 zaključaka koje je predložila vladajuća većina, a među njima je i tačka po kojoj Narodna skupština Republike Srpske odbacuje „bonska ovlašćenja“ visokog predstavnika kao potpuno neustavna, nezakonita i nelegitimna.
Apel za pravdu
Analitičari iz Banjaluke doktor Stevica Deđanski i Anđelko Kozomora saglasni su da je ovo možda jedna od najjačih poruka koje je do sada RS poslala i Sarajevu i svetu — da je očigledno da više neće trpeti nikakvo poniženje.
Obojica sagovornika veruju da je odluka da se „bonska ovlašćenja“ više ne priznaju u RS zapravo poziv međunarodnoj zajednici da obrati pažnju na ono što se dešava u BiH i RS.
Deđanski kaže da je međunarodna zajednica adresa na koju je ovaj akt upućen.
„Ono što se u tih 20 tačaka govori jeste da je RS samosvojna država, koja prihvata da je u okvirima BiH, ali samo ako se njena prava ne ugrožavaju. Bitna tačka je ona u kojoj se kaže da će Narodna skupština RS nastaviti da deluje u skladu sa Rezolucijom o zaštiti ustavnog poretka i vojne neutralnosti“, kaže doktor Deđanski.
Po njegovom mišljenju, a sa njim se slaže i naš drugi sagovornik Anđelko Kozomara, ovaj akt bi imao punu snagu da je i opozicija stala uz vlast, jer se ovde, kako napominju, ne radi o Miloradu Dodiku, već o očuvanju Republike Srpske.
„Ovi zaključci imali bi mnogo veću težinu i bili bi preteći za Bošnjake i međunarodnu zajednicu, da je i opozicija bila uz vladajuće stranke. Ovako, uvek će neko iz ladice vaditi podatke i reći — e, pa nisu svi bili za ovo“, zaključuje Kozomara.
Pokušaj razgradnje Dejtona
„Po meni, važan domet ovih zaključaka je to što će biti poslati na više od sto adresa, od ambasadora, preko predsednika država, do UN, OEBS-a i tako dalje. Siguran sam da će se među njima naći neko ko će reći — dajte ljudi, pa nije u redu da se Srbima ovako nešto radi 25 godina“, uveren je Kozomara.
U tačkama zaključka piše i da Narodna skupština Republike Srpske zahteva od strana potpisnica i svedoka Dejtonskog sporazuma, kao i od svih predstavnika međunarodne zajednice, da reaguju na donošenje akata koji pozivaju na razgradnju Dejtonskog sporazuma, kao i na svaku aktivnost koja je suprotna njegovim odredbama i principima, te da omoguće pokretanje neophodnih procedura kojima će se BiH, Republika Srpska i Federacija BiH vratiti u predviđene okvire ovog međunarodnog sporazuma.
Moguća promena Ustava
Dalje se navodi da će, u slučaju izostanka reakcije strana potpisnica, svedoka Dejtonskog sporazuma i predstavnika međunarodne zajednice na pokušaje razgradnje Dejtonskog sporazuma, Narodna skupština Republike Srpske pristupiti donošenju novog Ustava Republike Srpske, o kojem će se izjasniti i građani na referendumu.
Novi Ustav Republike Srpske će se zasnivati na izvornim principima Dejtonskog sporazuma i omogućiće Republici Srpskoj povratak oduzetih nadležnosti i funkcionisanje u skladu sa Dejtonskim sporazumom.
Ni jedan ni drugi sagovornik, međutim, ne misle da je ovo uvod u nekakvo osamostaljenje RS od BiH, već tvrde da RS samo želi da dobije svoja ovlašćenja garantovana Dejtonom — nazad.
