O mogućim namerama SAD da izađu iz ovog sporazuma, trenutno se samo spekuliše. Deo eksperata smatra da će Amerikanci ostati dosledni svom političkom kursu i da će izaći iz ovog Sporazuma, kao i iz svih prethodnih. Moskva je ipak uverena da SAD neće preduzeti ovaj korak, a sa time je saglasan i generalni sekretar OEBS-a Tomas Greminger.
On ističe da trenutno ne postoji nijedna zvanična informacija o izlasku SAD iz Sporazuma o slobodnom nebu i da veruje da će se Vašington i dalje pridržavati ovog važnog instrumenta za kontrolu naoružanja.
Početkom oktobra ove godine postalo je jasno da Bela kuća razmatra mogućnost povlačenja iz Sporazuma o otvorenom nebu, nakon što je Eliot Engel, šef Komiteta za spoljnu politiku Predstavničkog doma, uputio pismo novom savetniku američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Robertu O‘ Brajenu, u kojem osuđuje ovakve namere SAD.
Ruski eksperti ističu da ovaj Sporazum predstavlja važan stub uzajamnog poverenja, a zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov ističe da, ukoliko bi se SAD povukle iz njega, kontramere Moskve ne bi bile recipročne, jer je Sporazum previše važan za sve zemlje-potpisnice.
Iz vojne i strateške perspektive, povlačenje Rusije iz Sporazuma o otvorenom nebu bilo bi logičan potez. Vojni ekspert Dimitrij Drozdenko objašnjava da glavna vrednost ovog Sporazuma nije u izviđanju i prikupljanju podataka, jer, ako uzmemo u obzir moderne tehnologije, može se reći da je on, u određenom smislu, zastareo, ali i dodaje:
„Ako SAD ipak izađu iz Sporazuma o otvorenom nebu, moguće su dve opcije. Prva — da Rusija takođe izađe iz Sporazuma. U tom slučaju razviće se spirala nepoverenja upravo na evropskom kontinentu. Verovatno će to pokrenuti talas histerije — da se ’Rusi spremaju da napadnu‘“.
„U takvoj situaciji, u Poljskoj i u baltičkim zemljama, koje prema ovom Sporazumu imaju mogućnost da preleću našu teritoriji i vrše izviđanje, ove okolnosti će izvršiti dodatan pritisak“, kaže Drozdenko.
Sporazum kao faktor poverenja
On ističe da, gledano iz vojne perspektive, ako SAD izađu iz Sporazuma o otvorenom nebu, to treba da učini i Rusija, ali da je za nju, sa političke tačke gledišta, da bi se smanjila napetost, bolje da se ne povuče iz Sporazuma, i to je druga opcija.
Kao razlog zbog kog je ta varijanta bolja, Drozdenko ističe da bi Rusija u tom slučaju bila u mogućnosti da vidi šta se dešava sa američkim i NATO snagama u Evropi.
„Drugo, i najvažnije — na taj način će evropske države, pre svega Francuska i Nemačka, moći da se uvere da Rusija ne razmešta svoje oružane snage. Ovaj Sporazum je faktor smirivanja situacije, poverenja, javnosti i transparentnosti“, rekao je Drozdenko.
Eksperti ističu da je za Rusiju, koja vodi nekolonijalnu i odbrambenu politiku, važno da zna položaje snaga potencijalnih protivnika, ali da ovakvom politikom Moskva brine ne samo o svojim interesima, već i o stabilnosti i bezbednosti evropskog kontinenta.
Novinar i vojni ekspert Viktor Litovkin smatra da se Amerikanci, kada je reč o sporazumima o kontroli naoružanja, ne rukovode interesima bezbednosti Evrope, već isključivo svojim interesima. On dodaje da SAD takođe i NATO posmatraju kao efikasan instrument pritisaka na Evropu, jer su gotovo sve evropske države, uz nekoliko izuzetaka, članice ovog vojnog bloka, koji se, defakto, nalazi pod američkom kontrolom.
SAD su, napominju eksperti, od evropskih zemalja u kojima su razmeštani sistemi protivraketne odbrane, koji lako mogu biti transformisani u ofanzivne sisteme, napravile legitimne mete i samim tim počele da ruše temelj stabilnosti.
Izlaskom iz još jednog sporazuma, koji je deo bezbednosne arhitekture, SAD mogu u potpunosti da destabilizuju evropski kontinent. U tom slučaju, samo odgovorna i razumna politika Moskve može smanjiti negativne efekte, ocenjuju stručnjaci.
