Činjenica da je zvanična Podgorica na samit, na kom su svoje zemlje predstavljali Aleksandar Vučić, Zoran Zaev, Edi Rama i predsjedavajući Savjeta ministara BiH Denis Zvizdić, poslala „samo“ ministarku ekonomije Dragicu Sekulić, mnogi tumače kao jasan signal da Crna Gora i nije baš previše oduševljenja ovom regionalnom inicijativom.
Zašto Podgorica čitavu stvar posmatra sa dozom opreza moglo se naslutiti još ranije, kada su u medijima procurele informacije da ideja o zajedničkom ekonomskom prostoru ne odgovara Crnoj Gori jer ima nepovoljnu spoljnotrgovinsku razmjenu sa susjednim zemljama, ali i zbog bojazni da bi takav projekat pojedine države u regionu udaljio od njihovog evropskog kolosjeka.
Nakon dvodnevnog sastanka u Ohridu sa liderima Zapadnog Balkana, ministarka Dragica Sekulić je praktično potvrdila postojeće spekulacije saopštenjem da će crnogorska država i Vlada „dobro promisliti“ o čitavoj ideji, te da je jedini cilj Crne Gore u ovom trenutku integracija u EU koja kao takva nema alternativu.
Takozvani "mali Šengen" bio je jedna od tema o kojoj su u parlamentu polemisali poslanici DF-a i DPS-a.
Milutin Đukanović iz DF-a poručio da bi bilo normalno da i Crna Gora bude dio jedne takve inicijative, jer ako nije spremna da ukine granice s najbližim susjedima s kim onda jeste. Predrag Sekulić iz DPS-a uzvratio je riječima da je Crna Gora za veliki, a ne za mali Šengen. Potpredsjednik Vlade i ministar pravde iz DPS-a Zoran Pažin podsjetio je da je svoj stav o "malom Šenegenu" saopštio prije nekoliko dana u Ženevi na sastanku sa visokim zvaničnicima Zapadnog Balkana, država članica EU i evropskih institucija.
"To jedna nova etapa koja se otvara kako u odnosima unutar regiona, tako i sa aspekta takozvane nove metodologije proširenja, o čemu se priča unutar članica Evropske unije", kazao je Pažin.
U javnosti se u međuvremenu otvorilo pitanje da li zvanična Podgorica toliko zazire od „malog Šengena“ zato što bi prihvatanjem sporazuma sa Srbijom, Severnom Makedonijom i Albanijom Crna Gora na neki način i zvanično priznala da nije „lider u regionu“, koji će prije pomenutih država dobiti punopravno članstvo u EU, ali se i sa druge strane postavlja znak pitanja koliko je rizična politika koja glasi — „EU nema alternativu“.
Bez istrčavanja
Nezavisni poslanik u Skupštini Crne Gore Aleksandar Damjanović upozorava da sada nije potrebno nikakvo istrčavanje zvaničnika Vlade Crne Gore, te da sve ozbiljne inicijative poput ove koja je na stolu, treba ozbiljno i odgovorno razmotriti.
„Saglasan sam da integracije u EU nemaju alternativu ako bi to zavisilo samo od Crne Gore. Međutim, ne zavisi od Crne Gore već od Evropske unije, tako da onda mora da postoji neka alternativa. S tim da ’mali Šengen‘ ne treba tretirati kao alternativu integracijama EU, već kao jednu potencijalnu mogućnost da se u zoni slobodnog kretanja ljudi, roba i kapitala napravi uspješna ekonomska priča i Crna Gora ne može biti izolovano ostrvo ukoliko sjutra budu otvorene granice između Srbije, Sjeverne Makedonije, Albanije i možda Bosne i Hercegovine. I u tom smislu se veoma odgovorno i ozbiljno moraju razmotriti ovakve inicijative“, ocjenjuje Damjanović za Sputnjik.
Naš sagovornik pojašnjava da je suština u tome da je Crna Gora već dio nekih drugih regionalnih inicijativa, poput CEFTA, pri čemu čak i EU kao jedan od uslova za integraciju svih država zemalja Zapadnog Balkana postavlja snažnu međusobnu regionalnu povezanost i integraciju, pa predviđa da bi ostajanje u nekoj vrsti regionalne izolacije dodatno usporilo evropski put Crne Gore.
„Svakako bi bilo loše da se jednom sebičnom politikom napravi šteta i da Crna Gora ostane kako van zone evropskih integracija, tako i van zone ’malog Šengena‘, jer Crna Gora nije ni balkanska Malta ni balkanski Kipar, niti geopolitičke okolnosti to dozvoljavaju da može da funkcioniše izolovano od regiona“, kaže Damjanović.
Ekonomski plusevi
Sa druge strane, sagovornik Sputnjika upozorava da Podgorica mora da osluškuje i puls ključnih članica EU jer, kako kaže, inicijative poput „malog Šengena“ uvijek imaju i svoje „sponzorstvo“ u Briselu.
„Ono što je takođe bitno, jeste da je uslov regionalne saradnje koji je definisan kao jedan od ključnih uslova za integraciju u EU i Crne Gore i ostalih članica, nešto što se samo po sebi ispunjava i ovom vrstom integracija. Ostati van ’malog Šengena‘, ukoliko tri države koje su ga inicirale i potencijalno BiH budu dio te priče, može biti veoma problematično za Crnu Goru“, smatra Damjanović.
Naš sagovornik s toga savjetuje da nije vrijeme za brze izjave, ali ni za smanjivanje nivoa razgovora u odnosu na inicijativu koja stiže sa vrha država koje su pokretači inicijative, već da se sve mora trezveno i ozbiljno razmotriti i u Vladi i u Skupštini Crne Gore.
„Kao ekonomista, ja u ovom trenutku svakako vidim dobre strane velikog tržišta sa više od 10 miliona potrošača. Sa stanovišta nekih drugih trendova, loših demografskih trendova u Crnoj Gori i trendova migracije radne snage iz Crne Gore, mislim da se mudrom politikom koju ’mali Šengen‘ svakako može da promoviše, mogu usporiti i ovi negativni trendovi. Naravno, Crna Gora tu prije svega treba da prepozna sopstveni interes i da izbjegne brzopleto istrčavanje, makar u ovom momentu kada se ova inicijativa razmatra i analizira“, zaključuje Damjanović.
