I zaista, tokom svog boravka u Šangaju i Pekingu, francuski predsednik uzdržao se od komentarisanja događaja u Hongkongu i ostalih unutrašnjih pitanja Kine – jer bi to Kina smatrala nepristojnim zadiranjem u njen suverenitet — a odatle se vratio sa potpisanim sporazumima vrednim 15 milijardi dolara.
I ne samo to. Makron i njegov domaćin, predsednik Kine Si Đinping, kako sumira „Saut Čajna morning post“, saglasni su u oceni da su „zaštita slobodne trgovine, kao i borba protiv klimatskih promena, neophodni“ — i jedno i drugo, uprkos predsedniku SAD Donaldu Trampu, koji je, uz trgovinske ratove, sad formalno započeo i proces istupanja iz Pariskog klimatskog sporazuma. Sa tim u vezi, poručio je Makron, „uz Evropsku uniju, Kinu i Rusiju, koje podržavaju sporazum, nečiji izolovani stav nije dovoljan da promeni kurs kojim ide svet. To ga samo vodi marginalizaciji“.
Ovakve Makronove poruke Americi, pritom upućene iz Kine, nisu potpuno iznenađenje. Jer, priznao je francuski predsednik krajem avgusta, „doživljavamo kraj zapadne hegemonije (...) zbog izbora koje su SAD načinile tokom proteklih nekoliko godina, i to ne samo aktuelna administracija“. Istovremeno, dodao je tada, na globalnoj sceni sve više raste uticaj Rusije i Kine.
Da li je Makronova poseta Kini, uz poruke koje je odatle uputio, pokazatelj njegove namere da preispita strateške odnose Evrope sa Amerikom, Kinom i Rusijom? Deli li njegove stavove i nemačka kancelarka Angela Merkel, za koju „Forin polisi“ tvrdi da je „izabrala Kinu nasuprot Zapada“ povodom spora oko „Huaveja“? Ili, pak, Kina ostaje „ekonomski suparnik“ i „sistemski rival“, kako ju je početkom ove godine definisala Evropska komisija u dokumentu pod nazivom „Strateški pogled na odnose EU i Kine“?
U „Novom Sputnjik poretku“ o ovim su pitanjima razgovarali bivši ministar inostranih poslova SRJ Živadin Jovanović i analitičar Branko Pavlović.
„Makron sad pokušava da nadoknadi izgubljeno vreme u razvoju odnosa sa Kinom“, kaže Živadin Jovanović i dodaje: „Francuska je bila jedna od retkih zemalja Zapada koja je bila veoma rezervisana prema kineskom megaprojektu ’Pojas i put‘, međutim, u međuvremenu je Makron shvatio da Kinu ništa ne može da zadrži u ekonomskom i tehnološkom razvoju, te je i došao do zaključka da mu je, kad ne može da je pobedi, bolje da joj se pridruži. Prošlonedeljna poseta francuskog predsednika pokazatelj je odluke da se ide na širi razvoj odnosa sa Kinom, koji koincidira sa pogoršanjem odnosa na liniji transatlantskog savezništva EU i SAD; ono je vidljivo i na drugim poljima, o čemu govori i odluka Danske da ukloni poslednje preostale prepreke za izgradnju gasovoda ’Severni tok 2‘“.
Dalja destabilizacija osovine Brisel-Vašington
„Francuska ima isuviše sopstvenih problema — konstantno beleži niske stope privrednog rasta — da bi mogla sebi da dozvoli da žrtvuje sopstveni interes za saradnju s Kinom, zarad interesa Sjedinjenih Država, koje se toj saradnji protive“, objašnjava Branko Pavlović i dodaje: „Ovo su procesi koje, jednostavno, nije moguće zaustaviti jer, s jedne strane, Kina ima nepregledno unutrašnje tržište koje je primamljivo, a sa druge strane imamo i ’Pojas i put‘, koji integriše globalne privredne tokove, uz spremnost Kine da sopstvena tehnološka dostignuća podeli sa drugima i tako im pruži osnovu za razvoj“.
„I Kina i Evropska unija nalaze se pod pretnjom američkih trgovinskih mera i ta okolnost dodatno upućuje i Makrona i Evropu uopšte na saradnju s Kinom. A posledica toga je dalja destabilizacija osovine Brisel-Vašington“, naglašava Jovanović.
„Ni Francuska ni Nemačka više ne žele da zaoštravaju svoje odnose s ostatkom sveta zarad američkih interesa, jer time samo sprečavaju sopstveni razvoj“, tumači Branko Pavlović njihove motive.
„Sve je ovo deo porođajnih muka multipolarnog sveta. Dosadašnji centri moći i njihove okoštale strukture teško mogu dobrovoljno da se odreknu privilegija koje su sticali tokom proteklih decenija, međutim, na sajmu u Šangaju prošle nedelje učestvovalo je 155 zemalja i 2.890 kompanija iz čitavog sveta. To govori da je Si Đinping u pravu kada kaže da se centar ekonomskog, tehnološkog i trgovinskog razvoja seli sa Zapada u Aziju, ali i da je proces multipolarizacije sveta nezadrživ“, naglašava Živadin Jovanović.
„Ako se gleda bruto društveni proizvod po paritetu kupovne moći umesto po nominalnoj vrednosti, što je pouzdaniji parametar, dolazimo do podatka da zemlje BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) već četiri godine imaju veći ukupni BDP od Sjedinjenih Država i Evropske unije zajedno. Dakle, vreme u kome će ih oni prestići nije buduće — to se već dogodilo“, ukazuje Branko Pavlović.
„I zbog toga, da bi izbegla marginalizaciju na koju je Makron upozorava, Americi preostaje mogućnost da se i sama priključi kineskom ’Pojasu i putu‘. Otvoreni poziv za to oni imaju, i to bez političkih uslovljavanja kakva su karakteristična za zapadne modele integracija“, primećuje Živadin Jovanović.
„U suprotnom, pak, strateško povezivanje Pariza i Belina sa Moskvom i Pekingom, Ameriku u izvesnom smislu zaista izbacuje iz igre. A svojim sadašnjim stavom ona sama ubrzava takav proces i samo je pitanje vremena kada će je napustiti i njeni tradicionalni saveznici“, zaključuje Branko Pavlović.
