U pismu, koje su potpisali bivši ministri spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel, Austrije Karin Knajsl, Grčke Nikos Kocijas, Kipra Joanis Kasoulides, Bugarske Kristijan Vigenin, Hrvatske Vesna Pusić, Severne Makedonije Nikola Poposki, Albanije Ditmir Bušati, Crne Gore Igor Lukšić i nekadašnje SR Jugoslavije Goran Svilanović, navodi se da su stabilnost, demokratija i prosperitet u Jugoistočnoj Evropi direktno povezani s konsolidacijom evropskog projekta i kompletiranjem ujedinjenja kontinenta pristupanjem zemalja Zapadnog Balkana, prenosi briselski portal „Juroaktiv“.
U pismu se navodi da je uporno protivljenje otvaranju pregovora o pristupanju EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom, uprkos preporuci Evropske komisije i volji ogromne većine zemalja-članica i Evropskog parlamenta, dovelo u opasnost preostali uticaj EU.
„To je strateška greška koja pomaže da se konsoliduje status kvo na Zapadnom Balkanu i inercija EU na sve neurednijoj geopolitičkoj mapi. Obaveza EU je da doprinese stabilnosti i bezbednosti Jugoistočne Evrope. Zbog toga bi pristupanje Zapadnog Balkana EU trebalo smatrati odgovornom politikom, a ne teretom“, navodi se u pismu.
Dodaje se i da protivljenje započinjanju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom podriva autoritet EU i njen kredibilitet, kao i da za region poput Zapadnog Balkana, koji se bori da pojača vladavinu prava, pristupni proces EU ostaje neophodan.
„Međutim, psihološki uticaj takvih razgovora i transformativni efekti važni su za osećaj tih zemalja da su usidrene u EU. I iznad svega, to je pitanje poverenja — 2003. godine, na samitu u Solunu, lideri EU obećali su članstvo tim zemljama“, navodi se u pismu koje prenosi Tanjug.
Šefovi diplomatija ukazali su i na to da je proces pridruživanja na Zapadnom Balkanu istovremeno i proces izgradnje države, te da je na isti način to i stabilan proces za ceo region.
„EU bi trebalo da preuzme odgovornost tako što će delovati strateški. Krajnje je vreme da EU kreativno pregleda i da uvidi svoju ulogu u novom međunarodnom okruženju kako bi u tom okruženju delovala nezavisno i poboljšala svoju spoljnu politiku i svoje odbrambene sposobnosti“, naveli su bivši šefovi diplomatija.
