Može li Iran zbog jednog generala izgubiti Irak

Sve je počelo smenom generala Abdela Vahaba el Sadija sa mesta komandanta iračkih antiterorističkih jedinica krajem septembra ove godine. Pobednik nad teroristima DAEŠ-a kod Tikrita i Mosula postao je običan činovnik u Ministarstvu odbrane. Smatra se da su to učinile proiranske snage jer je general, navodno, pokušao da preuzme kontrolu nad svim šiitskim jedinicama u Iraku. Takozvana šiitska milicija koja je formirana radi borbe protiv DAEŠ-a, a koja se indirektno nalazi pod kontrolom Teherana, broji oko 150.000 ljudi i kontroliše cele regione.

Kako je pisao „Forin polisi“, Sadi je tesno sarađivao sa SAD — jedinice kojima je on komandovao trenirali su Amerikanci. Mediji navode da je postojao strah od vojnog puča koji je mogao pripremati popularni general.

Gladna i žedna omladina na ulicama Iraka

Samo nekoliko dana posle smene generala, buknuli su protesti u Bagdadu i drugim velikim gradovima pod parolom borbe protiv korupcije i nezaposlenosti i u Sadijevu odbranu. Zapadni mediji su odmah podržali demonstrante, a iranski mediji vladu u Bagdadu. U toku je pravi rat za uticaj u Iraku. General je postao jedan od simbola protesta, objedinivši sve one koji su protiv iranskog uticaja u Iraku.

„Iran i deo iračkih medija i eksperata govore da su protesti aktivno podsticani spolja. Navode da su SAD pokušale da ih podstaknu novcem arapskih monarhija“, navodi ekspert sa Instituta za strateška istraživanja Rusije Vladimir Fitin.

Televizija „Al Arabija“ je početkom oktobra javila da se u prestonici Iraka početkom oktobra nalazio komandant elitne iranske jedinice „Kuds“, general Kasem Sulejmani. On je, navodno, učestvovao na zatvorenoj sednici iračkog rukovodstva na kojoj se razgovaralo o izlasku iz krize.

Posle toga je policija isključila internet, uvela policijski čas i počela da primenjuje suzavac. Raširile su se i glasine da je Iran počeo da prebacuje jedinice koje treba da pomognu iračkim vlastima da smire demonstracije.

Demonstranti reaguju političkim parolama kojima se traži da se ograniči uticaj Irana u Iraku, kao i smanjenje mešanja u unutrašnje stvari Iraka — kako SAD, tako i Irana.

Uticaj Irana u Iraku pod znakom pitanja?

Ono što najviše karakteriše ove proteste je to da su se prvi put irački šiiti okrenuli protiv Irana, što predstavlja opasnost po iranski uticaj u Iraku.

„Iran je iskoristio rat protiv DAEŠ-a i povećao svoj uticaj u Iraku, stvorivši prilično jake proiranske radikalne grupe koje se nalaze van kontrole vlade, slično Hezbolahu u Libanu. Iran je 2014. godine spasio Bagdad da ne padne pod kontrolu DAEŠ-a. Tada su predgrađa Bagdada već bili zauzeli ekstremisti, vojska se razbežala, naoružane grupe koje su bile prebačene iz Irana spasle su situaciju. Od tada je prisustvo Irana u Iraku neskriveno“, objašnjava ruski stručnjak za Bliski istok Anatolij el Murid.

Sve ovo je stvorilo potpuno novu situaciju — iračka vlada se optužuje za kolaboracionizam, a mnoge šiitske javne ličnosti u Iraku su prestale da govore o šiitskoj solidarnosti sa Iranom i stavljaju akcenat na nacionalne interese Iraka. To se ranije nikad nije dešavalo.