Ozbiljni neredi koji su, kako mediji prenose, već odneli tri života, praktično traju od kada su okončani izbori na kojima je Evo Morales tesno pobedio u pohodu na svoj četvrti predsednički mandat.
„U tom sukobljavanju Moralesovih i pristalica opozicije, koja ne priznaje rezultate izbora, ovaj brutalni napad ne isključuje mogućnost da dođe do sukoba koji počinju da mirišu na građanski rat. Lako je potpaliti nerede i nezadovoljstvo naroda u Boliviji, jer je reč o jednoj od najsiromašnijih zemalja Latinske Amerike i narod će lako krenuti na ulice“, smatra sagovornik Sputnjika.
Udar na Moralesa
Sasvim je izvesno da opozicija u Boliviji, pored svih drugih argumenata, želi da iskoristi to što je na izborima Morales pobedio prilično teško, bez onakve većine kakvu je osvajao na prethodnim izborima.
„Zato i vrše pritisak i traže drugi krug predsedničkih izbora“, objašnjava Lalić.
„U tome su dobili podršku i određenih spoljnih faktora, pre svega Organizacije Američkih Država, koja je rekla da su izbori ipak neizvesni i da bi ih trebalo ponoviti, odnosno ići u drugi krug, što Morales ne prihvata. To traže i Amerikanci, to traže i Kolumbija i Brazil, susedne zemlje koje imaju desne režime i zajedno sa Amerikom, pa i Organizacijom Američkih Država, insistiraju očigledno na tome da se otarase Moralesa“, napominje sagovornik Sputnjika.
On, sa druge strane, dodaje da se sam Morales malo politički i istrošio, jer je na vlasti u Boliviji od 2005. godine.
„Predsednik Bolivije je na svim prethodnim izborima osvajao relativno veliku većinu, a za njim je išla ta ruralna Bolivija, Indusi, mešanci koji su u većini. Oko 70 odsto stanovništva čine ti siromašni ljudi sa plantaža, sa sela i iz rudnika, koji su podržavali Moralesa i njegov Pokret za socijalizam“, objašnjava Lalić.
Udar na jedinu „levu“ državu
Morales je, podseća, rekao da neće podneti ostavku, jer smatra da se radi o pokušaju državnog udara koji zagovaraju unutrašnje snage i koji ima podršku spolja, što je poprilično poznati scenario kada je reč o Latinskoj Americi.
„Međutim, ono što je sasvim izvesno je da se Bolivija suočava sa velikim problemima. To je jedna od najsiromašnijih zemalja Latinske Amerike, sa jedanaest, dvanaest miliona stanovnika i nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika koji jedva prelazi 3.000 dolara, pa je prilično lako pokrenuti ulične nemire i demonstracije, jer nezadovoljnih u takvoj situaciji uvek ima puno. Međutim, šta je alternativa? Očigledno je da ova ’talasanja‘ u Latinskoj Americi, podsticana i podržavana spolja, hoće da Boliviju oslobode tog ’levog režima‘, jer su Morales i Pokret socijalista sada, praktično, ne računajući Venecuelu, gotovo jedini u Latinskoj Americi koji održavaju neku ’levu vlast‘ na nivou države“, uveren je Lalić.
Kako kaže, u Brazilu, kao i u Kolumbiji, na vlasti su „desni“ režimi, dok su „talasanja“ koja se dešavaju u Boliviji zahvatila i Čile i Argentinu, u kojoj su nedavno održani izbori i gde je pobedila nešto liberalnija, ali ipak „desna“ opcija.
Kobna podrška Maduru
„Sasvim je izvesno da se Bolivija nalazi u jednom periodu neizvesnosti i dramatičnih dešavanja. Ona je, inače, u poslednjih sto godina bila poznata kao zemlja u kojoj su se često dešavali državni udari i smenjivali predsednici, tako da ovo nije ništa novo. Ono, pak, što jeste novo je to što je Latinska Amerika prevazišla tu fazu, što u njoj više nije bilo državnih udara niti vojnih diktatura. Nadamo se da se to neće sada desiti, ali činjenica je da je situacija u Boliviji dosta ozbiljna i da se Morales neće tako lako tome odupreti, jer protiv njega ne rade samo unutrašnje snage“, primećuje Lalić.
Prema njegovim rečima, očekivano je da će se ulične demonstracije i tenzije nastaviti, tim pre što Moralesu ne ide na ruku činjenica da je njegov režim jedan od retkih koji podržava vlast Nikolasa Madura u Venecueli.
„Amerika u Boliviji pokušava ono što je svojim pritiscima i pomoći uspela da uradi u Brazilu i Kolumbiji — da te zemlje vrati na kolosek desnog, proameričkog režima. Kako je Bolivija relativno mala i siromašna zemlja, ti pritisci su jači i sigurno je da im neće tek tako odoleti“, zaključuje Borislav Lalić za Sputnjik.
