Pentagon je u tome video „asimetriju u borbenim mogućnostima“ Moskve i Vašingtona, koju je pripisao činjenici da Rusija razvija tehnologije za hipersonično oružje, kakvo nema nijedna druga država.
Portparol Pentagona Robert Karver je rekao da taj zaostatak Sjedinjene Države moraju da reše. On je naveo da su SAD decenijama prednjačile u testiranju hipersoničnih tehnologija i da nisu imale nameru da ih koriste kao oružje, „sve dok oni koji teže da postanu američki protivnici“ nisu odlučili da te tehnologije pretvore u oružje. Karver smatra da hipersonično oružje treba da bude prioritet Amerike, što će, kako je ocenio, omogućiti Vašingtonu da održi dominaciju na svim ratištima.
Analitičari smatraju da je Rusija razvila hipersonično oružje u odbrambene svrhe, kako bi se suprotstavila američkim sistemima protivraketne odbrane koji su raspoređeni na teritoriji SAD i Evrope.
„Stanje stvari, odnosno situacija u namenskoj industriji svake države je vojna tajna, koju čuvaju specijalne službe, izmišljajući raznorazne fejkove i plasiraju dezinformacije kako bi se sprečilo curenje tih tajni. I zato kada čujemo Vašington da govori: ’Sve je izgubljeno, zaostali smo za Rusijom‘, treba da budemo pažljivi i da se zapitamo — šta se krije iza takvih izjava“, kaže za Sputnjik ruski vojni ekspert Aleksandar Žilin.
Priznanje Pentagona da zaostaje za Rusijom po pitanju hipersoničnog oružja, Žilin dovodi u vezu sa namerom američkog Ministarstva odbrane da dobije dodatno finansiranje.
„Kada dođe vreme, Pentagon će pokušati da ubedi političke vlasti da je potrebno više izdvajanja. A pitanje je gde će više, kada SAD imaju vojni budžet veći od vojnih budžeta svih zemalja zajedno. Naravno, kada je reč o tolikom novcu, mi možemo da čujemo svakakve priče, a sve u cilju da dobiju što više para. U svakom slučaju, mi moramo ići planiranim putem i razvijati svoj vojni potencijal, bez osvrtanja na naše zaklete partnere“, kaže Žilin.
Ovo nije prvi put da se u SAD naglasi da na tom polju zaostaju za Rusijom. Predsednik SAD Donald Tramp lično se u maju obratio Kongresu sa molbom da izdvoji sredstva za razvoj hipersoničnog oružja. On je tada rekao da Amerika razvija takve vrste hipersoničnog oružja kakve niko nikada nije video i kakve se ne mogu zamisliti.
Ruski vojni eksperti navode da je u Pentagonu bilo odlučeno da se projekti različitih rodova vojske koji su u vezi sa hipersoničnim oružjem objedine u jedan program, koji bi do 2021. godine trebalo da predstavi svetu prvo američko hipersonično oružje, brzine od najmanje šest maha. Takvo oružje zahteva ozbiljna finansijska ulaganja, a u vezi sa tim i nastaju sporovi.
Uloga izbora u SAD
„Podsetiću da u Americi predstoje predsednički izbori i uporedo sa tim biće biran novi sastav Kongresa, Predstavničke palate i Senata, pa je to obraćanje, po mom mišljenju, usmereno na obične Amerikance i na formiranje javnog mnenja o tome da je potrebno povećavati vojne rashode na naoružanje generalno, a posebno na hipersonično oružje. Podsetiću da se dva projekta već realizuju — 2018. godine su počeli u toj sferi da reaizuju projekat stvaranja hipersonične rakete klase vazduh-zemlja i hipersoničnog projektila dalekog dometa, vrednosti 1,5 milijarde dolara. To su velike sume. Ali, tu je važan još jedan momenat — Amerikanci su, na kraju, priznali ono što je očigledno — da u toj sferi zaostaju“, rekao je ruski politikolog Igor Kovaljov.
Predsednik Rusije Vladimir Putin nedavno je izjavio da se u svetu još dugo neće pojaviti oružje analogno najsavremenijim ruskim primercima naoružanja, a da će do trenutka kada se kod vodećih armija sveta pojavi hipersonično oružje Rusija već imati nešto novije. Ipak, Putin je nedavno Trampu ponudio rešenje za američke probleme. On je ponudio Trampu mogućnost da nabavi najnovije vrste oružja od Rusije, uključujući i hipersonično, pa da na taj način „izjednače sve“.
Činjenica je da je Moskva dva, tri koraka ispred ostalih po savremenom naoružanju, uprkos tome što se Rusija nalazi tek na sedmom mestu po vojnim rashodima.
Eksperti ocenjuju da su SAD raspršile svoje mogućnosti tokom euforije devedesetih godina, kada su trošile novac, ali ne na modernizaciju visokokvalitetnog oružja, već na stvaranje mreže vojnih baza širom sveta i na vođenje ratova u Avganistanu i Iraku. Za to vreme one su „delom zaostale“, uprkos ogromnom vojnom budžetu, koji iznosi više od 700 milijardi dolara.
