„Ideja o kamuflaži moskovskog Kremlja je prvi put pomenuta pre rata, a 1941. godine postavljen je zadatak da se to uradi“, rekao je za Sputnjik savetnik direktora Federalne službe za bezbednost Ruske Federacije, doktor istorijskih nauka Sergej Devjatov.
Nekoliko dana nakon početka napada fašističke Nemačke na teritoriju SSSR-a, 26. juna, komandant Kremlja je predstavio svoj plan za zaštitu 28 hektara teritorije Kremlja i njegovih građevina ministru unutrašnjih poslova SSSR-a Beriji. U tekstu dokumenta, Spiridonov je zahtevao da se protivniku oteža pronalaženje Kremlja u Moskvi i da se smanji mogućnost za nišanjenje i bacanje bombi na delove Kremlja.
Beleška je bila propraćena projektom za plan kamuflaže, koji je razradio ugledni arhitekta Boris Jofan.
„On je predložio moguće varijante za kamuflažu Kremlja, i ideja da se Kremlj u potpunosti učini nevidljivim je upravo njegova. Trebalo je uraditi tako da se Kremlj i njegove vertikalne dominante stapaju sa obojenim delovima Kremlja, koji su se nalazili ispod njih“, komentariše Sergej Devjatov.
Sagovornik Sputnjika objašnjava da su „kada je reč o kamuflaži Kremlja najveći problem predstavljale kule visoke više od 70 metara“, kao i stub Ivana Velikog, visok 82 metra. Osim toga, tvrđava u obliku trougla je bila odličan orijentir za napadače.
Radovi su počeli 28. juna i završili se do avgusta, iako je naredba o sprovođenju akcije za kamuflažu objekata na teritorija Moskve izdata tek 10. jula.
Genijalni plan Borisa Jofana
Jufanov plan je predviđao dve varijante kamuflaže:
- površinska imitacija – prefarbati kule i fasade da bi se vizuelno promenila slika iz vazduha
- imitacija obima – izgraditi lažne konstrukcije sa ciljem da se zaštite stvarni objekti.
„Kamuflaža Kremlja je pre svega predviđala sakrivanje upadljivih elemenata Kremlja, a to su zvezde od rubina koje su bile prekrivene ceradom, pa zlatne kupole Ivana Velikog i Kremaljski hramovi koji su bili zatvoreni. I Ivan Veliki i hramovi su prefarbani tako da se sticao utisak da to nije bila jedna građevina, već su na njima bili naslikane ulice, prolazi“, objašnjava Devjatov.
Kamuflaža je podrazumevala i sakrivanje zidina i kula Kremlja. Kule Kremlja su bile sakrivene ispod stambenih zgrada sa velikim brojem prozora, i naslikane su ulice kroz zidine Kremlja. „Sa visine Kremlj više nije izgledao kao Kremlj. Konstrukcije u obliku trougla, na koju smo navikli, nije bilo“, kaže savetnik direktora Federalne službe za bezbednost.
Nacistički bombarderi su mogli da napadnu Kremlj sa visine od oko dva kilometra, dok ih je ispod toga čekala jaka protivavionska vatra. Do bombardovanja je obično dolazilo u toku noći. Obe varijante kamuflaže su donele pozitivan rezultat.
Stotine ljudi, umetnika i vojnika, radilo je na kamuflaži Kremlja dok je bombardovanje trajalo. U noći 21. avgusta, Kremlj je branjen silama PVO, jer nisu bili završeni svi radovi. Rasprskavajuća bomba, teška 250 kg i napunjena amonalom, probila je krov Velikog Kremaljskog dvorca i pala u Gergijevsku salu. Desilo se čudo – artefakt se nije rasprsnuo. Zaglavljena u potkrovlju, bomba je promenila pravac, formirala rupu na podu i raspala se.
Parada 7. novembra 1941. godine
„Na mestu Lenjinovog mauzoleja se takođe ’pojavila‘ kuća na dva sprata sa potkrovljem od drveta i furnira, koja je predstavljala građevine iz 19. veka. Takođe, na Crvenom trgu je podignuto nekoliko niskih građevina, koje su predstavljale krovove stambenih kuća ili skladišta“, govori savetnik FSB.
Telo Lenjina su evakuisali iz mauzoleja 3. jula 1941. godine i vratili 1945. Skoro do kraja rata mauzolej je bio maskiran.
Lažne konstrukcije na Crvenom trgu su sklonjene samo jednom tokom čitavog rata, za paradu 7. novembra 1941. godine. Bez obzira na veliki rizik, Staljin je odlučio da ne otkazuje paradu. Svečani događaj se poklopio sa vremenom nepogodnim za letenje, pa je Staljin rekao: „Čak i vreme pomaže boljševicima“.
Demontiranje konstrukcije je bilo završeno za dan, a nakon parade je bilo potrebno samo 24 sata da bi se obnovila kamuflaža.
Kamuflaža Moskve
Nije maskiran samo Kremlj i zgrade koje su bile pored, već i drugi objekti koji su bili vidljivi iz vazduha. Jedan od njih je irigacioni kanal reke Moskve koji je iskopan u 18. veku na kilometar od tvrđave, da bi je štitio od poplava.
„Doneta je odluka da se zagradi taj kanal šlepovima i da se i na njima naslikaju ulice, elementi kuća, što je i bilo urađeno“, objašnjava naš sagovornik.
Osim centra glavnog grada, strateški važni objekti i mete fašističkog bombardovanja su svakako bile fabrike.
Tamo se lažna konstrukcija takođe pokazala dobro, tvrdi arhitekta Konstantin Markus, sin Borisa Markusa, komesara studenskog maskiranog bataljona u bazi Moskovskog arhitektonskog instituta.
„Predivna priča je kada su momci osmislili lažne fabrike na teritoriji fabrike ’Šarikopodšipnjik‘ negde na smetlištu na zatrpanim teritorijama, i odradili kamuflažu zgrada sa baštenskim lampama, krovovima od svakakvog pomoćnog materijala, od šperploče, dasaka itd, i kao da slučajno demaskiraju te objekte, ostavljali su malo svetlosti u pukotinama. Za vreme prvog bombardovanja, koje se dogodilo posle tačno mesec dana, bile su bombardovane te lažne fabrike, a fabrika ’Šarikopodšipnjik‘ je ostala netaknuta“, priča Markus.
Čitava Moskva se promenila za vreme Velikog otadžbinskog rata, novi naslikani putevi i lažne zgrade su učinile da glavni grad bude praktično neprepoznatljiv za nemačke radare. Prema različitim podacima, zahvaljujući snalažljivosti arhitekata, uspešno je sprečeno oko trećina svih napada na lažne mete.
Bez obzira na to što se aktivno bombardovanje Moskve nastavilo do aprila 1942. godine, kamuflaža sa Kremlja je uklonjena tek kada se završio rat 1945.
Koliko znate o zanimljivostima iz ruske istorije? Proverite svoje znanje u Sputnjikovom kvizu!
