Svaka generacija nosila je specifičan industrijski zamajac, šta možemo da očekujemo od novog ubrzanja na „glavnom trgu globalnog sela“ — bežičnom internetu? Šta će nam 5G doneti u trećoj deceniji 21. veka, da li je budućnost industrije 4.0 u ovakvoj tehnologiji, da li utiče na zdravlje korisnika i kakve promene možemo da očekujemo u svakodnevnom životu u korišćenju 5G mreže?
O ovoj temi u emisiji „Tehnogram“ govore Pjer Vučković, direktor za strategiju i planiranje u tehnici kompanije „Telenor Srbija“, i Janko Pavlović, direktor kompanije „Didžital vorks“.
5G mreža — ubrzanje ili velika nepoznanica
Istorijski gledano, od prve do pete generacije bežičnog interneta prošlo je nešto više od četrdeset godina. Od analogne mreže — prve generacije bežičnog interneta, preko digitalne telefonije — 2G i 3G, koji nam je omogućio glasovnu komunikaciju preko interneta i video poziva, pa sve do današnjeg široko rasprostranjenog 4G, koji je značajno ubrzao prenos podataka — tako možemo da sažmemo napredak bežičnog interneta u prethodnih 40 godina. Šta će nam ponuditi 5G mreža i da li će najaviti novi industrijski zamah?
„Imamo mi još dosta da učimo, ali 5G bi za početak trebalo da donese značajno veće brzine, trebalo bi da donese manju ’latency‘ — sistemsko kašnjenje i da iskustvo uživo bude mnogo bolje, trebalo bi da donese deo koji se odnosi na masovnost u senzorima i mašinama povezanim sa novim tehnologijama, a sve to da bude zaokruženo na potpuno pouzdan i zaštićen način“, kaže Pjer Vučković.
5G — teorija i praksa
Autonomna vožnja vozila, operacije u medicini sa velikom preciznošću, što će uz pomoć robota raditi lekari koji ne moraju da budu prisutni na mestu dešavanja, samo su neke od stvari koje će 5G bežični internet učiniti mogućim. Međutim, teorija može da se zasniva na nečemu što i nije blisko domaćem tržištu i što će se razvijati daleko od naše zemlje, ali gde je praksa, gde će se uskoro upotrebljavati 5G mreža kod domaćih kompanija?
„Mi se bavimo razvojem inovativnih rešenja za fabrike i ona su, pre svega, u domenu softvera. Konkretan primer iz naše prakse jeste industrijski dron koji treba da leti unutar fabrike. Sama navigacija unutar zatvorenog prostora je ekstremno kompleksna stvar, jer je GPS limitiran i može da laže. Da bismo nadomestili glavnu stvar za navigaciju, mi smo razvili dinamički sistem koji će u realnom vremenu navigirati dron unutar fabrike. 5G nam donosi veliku brzinu prenosa podataka i malo kašnjenje, tako da je on izuzetno dobar doprinosilac u smanjenju kašnjenja u proračunu“, kaže Janko Pavlović.
Opasnost po zdravlje ili budućnost industrije
Kroz medije prolaze naslovi o raznim opasnostima od 5G mreže — zračenja, mikro talasi i druge opasnosti. Kojim kapacitetom će raditi 5G mreža u Srbiji?
„Ono što je plan za Srbiju u ovom trenutku je da prvi opsezi budu 3,5 GHz i 700 MHz. Već se 3,5 GHz koristi za bežični pristup na nekim tehnologijama. Treća priča koja se pominje sa 5G su neke frekvencije koje su dosta visoko, to su 26 do 28 GHz i, kada pogledate Evropu, sve je koncentrisano na do 3,5 GHz. Da budemo krajnje pragmatični, inženjerski, što je niži opseg — veća je zona pokrivanja“, kaže Pjer.
Četvrta industrijska revolucija direktno je u vezi sa brzinom protoka informacija i bežičnim internetom. Kako će uticati na dolazak novih kompanija u Srbiju pojava 5G mreže?
„Industrija 4.0 postoji i danas bez 5G, ali svakako će uticati na poboljšanje u nekim segmentima, poput izmenjene realnosti, virtuelne realnosti i drugih tehnologija“, kaže Pavlović i dodaje da je izazov za državu to što nemamo dovoljno razvijenu privredu, te da je dobar deo privrede još u digitalizaciji, odnosno u procesu 3.0.
Bil Gejts je svojevremeno govorio da ni jednom čoveku neće biti potrebna memorija veća od 640 kilobajta na ličnom računaru, a danas već postoje mobilni telefoni sa memorijom preko jednog terabajta. Nisu sve procene umnih ljudi iz sveta industrije tačne, ali da li bi toga onda trebalo da se plašimo još više, jer ako oni ne mogu da predvide blisku budućnost i ubrzanje koje nam donose nove tehnologije — ko može? 5G mreža će doneti novo ubrzanje, zamah u industriji i veliki protok informacija, a kako će se čovek nositi sa tim, ostaje da se vidi tokom treće decenije 21. veka.
