Portal navodi da tu ideju godinama zagovara predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je zajedno sa predsednikom Vlade Severne Makedonije Zoranom Zaevim i premijerom Albanije Edijem Ramom, u oktobru ove godine u Novom Sadu potpisao inicijativu o uspostavljanju te zone, kada su pozvane i druge zemlje u okruženju da im se pridruže.
Naime, pored Crne Gore koja je jasno poručila kako nije zainteresovana, Albanija je svoje učešće uslovila učešćem Kosova, za koje traži da bude deo regionalne saradnje, a zbog kojeg je Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini (CEFTA) i izgubio na značaju, piše portal.
Portal navodi da su Crnogorci svoj zvanični stav predočili institucijama Bosne i Hercegovine, tačnije ambasadi BiH u toj zemlji, koja je o tome obavestila Ministarstvo spoljnih poslova BiH.
Crna Gora u dokumentu navodi kako je zadovoljna sadašnjim nivoom regionalne saradnje, koji državama regiona omogućava napredak u evropskim integracijama, te kako tu „inicijativu treba posmatrati sa dozom opreza, jer ne nudi konkretan doprinos unapređenju regionalnih odnosa“.
„Inicijativa za posledicu može imati fragmentaciju unutar samog Zapadnog Balkana, a njena potencijalna zloupotreba se može iskoristiti u cilju ostvarivanja dnevnopolitičkih ciljeva u pojedinim državama regiona i udaljavanja tih država od njihovog evropskog koloseka“, ocenile su vlasti Crne Gore u zvaničnom dokumentu prosleđenom BiH, u koji je portal „Kapital“ imao uvid.
Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, koji je najveći zagovornik ideje da se Bosna i Hercegovina pridruži Vučićevoj inicijativi, otkriva za „Kapital“ kako je pokušao da spasi stvar i ambasadora Crne Gore u BiH ubedi da prenese suštinu inicijative.
„Ono što je on čuo od mene je za njega bilo vrlo prihvatljivo, a to je da se praktično radi na reformi CEFTA sporazuma“, kaže Šarović, koji je stava da bi inicijativa o „malom Šengenu“ uspela samo ako bi sve zemlje bile deo konačnog sporazuma.
Šarović ocenjuje kako je CEFTA u poslednje vreme pokazala brojne nedostatke, posebno u sporovima zbog brojnih barijera koje se iz dana u dan gomilaju.
Vreme je pokazalo, smatra on, da je taj dokument potrebno reformisati i nadograditi, vodeći se iskustvima iz prethodnog perioda.
Šarović očekuje kako bi se najveći napredak u novom sporazumu mogao očekivati na samoj granici, koja je do sada bila jedna od ključnih barijera.
„Predlaže se da promet na granici teče bez zaustavljanja, a to bi mogao da obezbedi elektronski potpis. Na primer, roba koja krene iz Banjaluke se ne zaustavlja do Skoplja i njeno prvo administrativno tretiranje se vrši na krajnjem odredištu, a ne na granici. U ovoj fazi inicijative namera je da se proširi krug oblasti slobodne trgovine. Do sada smo bili usmereni na trgovinu robama, a sada se predlaže da se tretiraju i usluge kao nezaobilazan deo trgovine, te tržište radne snage i kretanje ljudi“, zaključio je ministar.
Iako je ideja o zajedničkom ekonomskom prostoru tek u povojima, jasno je da će biti veoma teško realizovati je u punom obimu, piše portal i dodaje da Crna Gora ima veoma nepovoljnu spoljnotrgovinsku razmenu sa susednim zemljama, pa je jasno zašto joj nije u interesu dodatno otvaranje granica kroz „mali Šengen“. Primera radi, Bosna i Hercegovina je Crnoj Gori do kraja septembra ove godine izvezla robu vrednu 335,54 miliona konvertibilnih maraka, dok je crnogorski izvoz u BiH iznosio oko 26 miliona evra.
Srbija je 2018. godine u Crnu Goru izvezla proizvode u vrednosti od 490 miliona konvertibilnih maraka, dok je uvoz sa druge strane bio desetostruko manji.
