Novinar u tekstu ocenjuje da francuski lider svojim saveznicima u Alijansi ne namerava da pomaže u kritičnim situacijama, iako ih poziva da se ne uzdaju u podršku SAD.
Autor navodi da Francuskoj ne preti nikakav vojni napad, za razliku od zemalja Istočne Evrope, kao što su Poljska, Litvanija, Letonija, Rumunija i Estonija, koje su suočene sa takvim problemom. On, međutim, nije naveo odakle konkretno preti opasnost ovim zemljama.
Meljnik je uveren da evropske zemlje ne mogu da se brinu o svojoj vojnoj bezbednosti bez podrške Vašingtona. Prema njegovim rečima, tokom Hladnog rata i posle raspada Sovjetskog Saveza, Evropa je bila nemoćna pred sve većim problemima.
„Diplomatska bespomoćnost i neodlučnost u vojnoj sferi postale su osnovni razlozi za izbijanje krvavog rata u Jugoslaviji devedesetih godina, koji je zaustavljen tek pošto su se umešali Amerikanci (da bi evropski saveznici sačuvali obraz, intervencija je ostvarena pod logom NATO-a)“, piše Meljnik.
On nije precizirao da je „intervencija Amerikanaca“ bila bombardovanje civilnih ciljeva sa municijom koja je sadržala osiromašeni uranijum i da su žrtve bile uglavnom civili.
Novinar francuskog predsednika naziva „pozerom“ koji maše repom da bi skrenuo pažnju sa sopstvenih ozbiljnih nedostataka.
Predsednik Francuske je ranije, u intervjuu „Ekonomistu“, izjavio da je NATO doživeo „moždanu smrt“. On je naveo da u organizaciji nema nikakve koordinacije u usvajanju strateških odluka. Prema njegovom mišljenju, SAD okreću leđa saveznicima, vodeći nezavisnu politiku u Siriji.
Francuski predsednik smatra da Evropa mora da se probudi i da počne da jača svoj odbrambeni potencijal, jer se nalazi na „ivici provalije“.
Mnogi ruski političari i diplomate podržali su stav francuskog predsednika. Portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova je izjavila da je Makron dao jasnu dijagnozu sadašnjeg stanja Severnoatlantske alijanse, a šef Međunarodnog komiteta Državne dume Leonid Slucki je naglasio da slepa solidarnost sa SAD vodi celu Evropu ka komi.
