Govoreći o Zapadnom Balkanu, Makron je ocenio da je Bosna i Hercegovina u regionu veći problem od Albanije i Severne Makedonije. On je BiH nazvao „tempiranom bombom“ i „paklenom mašinom“ koja otkucava, posebno zbog povratka džihadista, a sve je izazvalo oštru reakciju u Sarajevu.
Makron rekao istinu
Predsedavajući predsedništva BiH Željko Komšić odmah je na razgovor pozvao francuskog ambasadora u toj zemlji, kako bi od njega dobio „pojašnjenje ovakvih stavova francuskog predsednika“.
A pitanje koje se neminovno nameće je — zašto je Makron apostrofirao upravo BiH kao zemlju koja može da izazove problem u regionu?
Predrag Ćeranić, profesor sa Banjalučkog univerziteta, kaže da ono što je Makron rekao javno jeste nešto na šta Republika Srpska odavno ukazuje. Profesor sarajevskog univerziteta Fikret Čaušić smatra da je Makronova izjava deplasirana i vrlo nepraktična i nekorektna.
„Međutim, Makronove poruke ne iznenađuju, zato što on ima ozbiljne nestabilnosti u svojoj državi. Mislim da Makron igra na kartu da skrene pogled sa tih dešavanja u svojoj državi, imputirajući probleme na Balkanu, koji ne postoje na način na koji ih je on prezentovao“, veruje profesor Čaušić.
Ćeranić kaže da su Makronove ocene i njegovi stavovi za zapadnu diplomatiju — suočavanje sa istinom.
„Dakle, ispostavilo se da na Zapadnom Balkanu, u bezbednosnom smislu, problem nisu Milorad Dodik i Srbi, nego ratnici džihada koji se u sve većem broju vraćaju sa sirijskog ratišta u BiH. Oni su opasnost ne samo po BiH i region, nego i za celu Evropu. Makron je zato i reagovao i ne treba uopšte sumnjati da francuske službe bezbednosti u BiH imaju dovoljno informacija o svemu što se dešava“, uveren je naš sagovornik.
Ćeranić veruje i da je Makron, kada je delio „epitete“, sigurno mislio i na unutrašnje političko pitanje Bosne.
Da li je ovo stav EU?
„Ovo jeste prst u oko Sarajevu, ali je i pokazatelj da EU gradi vlastitu politiku, jer je Makron najavio osnivanje evropskih oružanih snaga, što je otklon od američke politike. A sadašnju politiku Sarajeva podržava ’duboka država‘ Amerike“, veruje Ćeranić.
Naš sagovornik ne sumnja da verovatno i sama Angela Merkel misli isto kao i Makron, ali da to iz određenih razloga ne želi javno da kaže.
„Verujem da će sada uslediti i razni testovi i analize francuskih analitičara i siguran sam da on to nije rekao tek tako, već je to deo šire politike prema Zapadnom Balkanu, što se videlo i iz njegove prethodne odluke da ne dozvoli otvaranje pregovora sa Makedonijom i Albanijom“, naglašava Ćeranić.
On kaže da su reakcije iz Sarajeva očekivane i dodaje da Željko Komšić glumi velikog državnika i da je samo zato pozvao francuskog ambasadora na razgovor.
Na Makronovu izjavu reagovao je i portparol Islamske zajednice Muhamed Jusić, koji je rekao da je, za razliku od Francuske, koja je u Siriju i Irak poslala 1.900 ljudi, iz Bosne otišlo samo 300 građana, uglavnom žena i dece. Jusić je dodao i da Francuska očekuje povratak 450 džihadista, te ne vidi zašto su oni veći problem u BiH nego u Francuskoj.
