Zvanična Moskva zasad ne otkriva o kakvim merama je reč, ali je jasno da bi povlačenje Vašingtona iz tog sporazuma nanelo udarac globalnoj bezbednosti i produbilo nepoverenje među državama.
Vašington, očigledno, smatra da će više dobiti nego izgubiti izlaskom iz Sporazuma, bez obzira na to što se time gubi deo transparentnosti i mogućnost kontrole nad ruskom teritorijom i vojnom politikom.
„Mislim da je velika verovatnoća da će se SAD povući iz sporazuma, jer su se do sada dosledno povlačile iz svih dogovora. Glavni problem je taj što će Vašington povlačenjem iz ovog sporazuma zadržati mogućnost da nadgleda teritoriju Rusije preko svojih saveznika koji će ostati u ovom sporazumu, a mi ćemo izgubiti priliku da nadgledamo teritoriju SAD. To će povećati stepen nepoverenja, jer će mogućnosti međusobne kontrole biti znatno oslabljene, ali u korist Vašingtona“, smatra ruski politikolog Nikolaj Starikov.
Zbog takvog scenarija, Moskva bi mogla da povuče isti potez kao i Vašington i izađe iz Sporazuma. Eksperti smatraju da bi to moglo da bude jedno od rešenja, ako se SAD odluče za takav korak.
„Mislim da će se i Rusija povući iz ovog sporazuma posle SAD. Zašto bismo pustili Amerikance da lete iznad naše zemlje i kontrolišu našu teritoriju?! Nije to samo letenje običnim avionom, već specijalnom letelicom, opremljenom odgovarajućom izviđačkom opremom. Dakle, ili i mi imamo pristup, ili ga nemaju ni SAD“, kaže za Sputnjik ruski vojni analitičar Aleksandar Žilin.
Žilin kaže da ne treba praviti dramu ni ako dođe raskida dogovora, budući da postoje izviđački sateliti i drugi načini da se dođe do obaveštajnih podataka i informacija koje daju prilično kompletnu sliku o protivniku.
„Ne mislim da je letenje avionom iznad teritorija partnera efikasnije od izviđanja obaveštajnim satelitima. Danas su satelitske fotografije toliko kvalitetne i detaljne da možete videti kod koje ljubavnice i kada je otišao svaki general Pentagona. Uostalom, postoje i drugi obaveštajni metodi da se dođe do informacija. U svakom slučaju, uveren sam da će se Rusija definitivno povući iz Sporazuma o otvorenom nebu ako se SAD prve povuku. U suprotnom će to biti samo poniženje“, smatra Žilin.
Pojedini ruski eksperti upozoravaju da bi Sjedinjene Države nakon povlačenja iz Sporazuma mogle da manipulišu informacijama o rasporedu trupa u bilo kojem regionu sveta, s obzirom na to da obaveštajni sateliti pružaju informacije koje su „zatvorenog karaktera“, dok je Sporazum o otvorenom nebu pružao ove podatke legalno i transparentno svim svojim učesnicama.
Američki mediji tvrde da je Donald Tramp potpisao dokument o nameri izlaska SAD iz Sporazuma o otvorenom nebu, ali napominju da „konačna odluka zasad nije doneta“.
Protivnici dogovora u administraciji američkog predsednika smatraju da on daje Rusiji mogućnost da skuplja obaveštajne informacije u SAD, dok pristalice Sporazuma u Vašingtonu skreću pažnju na to da taj „papir“ daje mogućnost Americi i njenim saveznicima u Evropi da prate prebacivanje i kretanje ruske vojske u Rusiji.
Šta je uopšte Sporazum o otvorenom nebu
Sporazum o otvorenom nebu je poslednji mehanizam koji omogućava veću transparentnost i predvidljivost vojne politike. On pokriva 34 države i osmišljen je za gradnju poverenja između potpisnica, a predviđa neometane izviđačke letove iznad teritorije bilo koje zemlje koja ga je potpisala radi prikupljanja informacija o oružanim snagama i njihovim aktivnostima.
Vojni eksperti objašnjavaju da se suštinski na taj način prati da li se druga zemlja eventualno sprema za rat. To pitanje je naročito aktuelno u uslovima trenutnih tenzija u odnosima Rusije i SAD i Rusije i NATO-a, i konkretno u situaciji kada SAD i njihovi saveznici propagiraju priče da će Rusija napasti baltičke države ili druge evropske zemlje. Do sada je sporazum o otvorenom nebu pružao dokaz da se to ne događa, ali bez ovog sporazuma biće prilično teško da se na drugi način dokaže da na određenom području nema raspoređenih trupa.
Sporazum o otvorenom nebu potpisan je 1992. godine i postao je jedna od mera za izgradnju poverenja u Evropi nakon Hladnog rata. Sporazum je stupio na snagu 2002. Od potpisivanja ugovora izvršeno je više od 1.500 letova, od toga više od polovine iznad Rusije i SAD.
