Međutim, eksperti su saglasni da ne postoje nikakve šanse da Ukrajina postane nova članica Severnoatlantske alijanse. Aleksandar Špunt, generalni direktor Instituta za političku analizu, ističe da NATO ne prima u članstvo države sa nerešenim unutrašnjim konfliktima.
„NATO je pre svega vojni blok i nije mu potrebna zemlja koja vodi vojne operacije na svojoj teritoriji. Dok konflikt postoji, članstvo se ne može razmatrati. Sa druge strane, postavlja se pitanje — šta će NATO dobiti od pristupanja Ukrajine Alijansi? Moćnu vojsku? Ne baš. Ili mogućnost da razmesti svoje radare ili vojne sisteme u blizini ruskih granica? Mi živimo u 21. veku i to nije tako važno“, rekao je Špunt.
Špunt dodaje da reči Jensa Stoltenberga ne treba uzimati za ozbiljno. On tvrdi da je generalni direktor NATO-a politička figura koja ne donosi suštinske odluke i ne rešava vojna pitanja; njegov osnovni zadatak unutar ove organizacije je da lepo govori i da održava dobre odnose sa svima.
Ko bi bio protiv?
Pored unutrašnjih i teritorijalnih sporova, Ivan Konovalov, vojni ekspert i politikolog, navodi i prirodu ove organizacije, kao još jednu prepreku ukrajinskom članstvu.
„NATO je organizacija koja donosi odluke na bazi konsenzusa. Ako Ukrajina i postane članica NATO-a, to će izazvati raskol unutar vojnog bloka. Postoji veliki broj država članica koje ne žele da vide Ukrajinu u svojim redovima. Ako je i prime, to znači da SAD vrše pritisak na NATO, a to nagoveštava da se Alijansa raspada. Apsolutno sam uveren da bi Italija, Grčka, Slovačka, pa čak i Poljska bile protiv njenog članstva. Poljska zahteva od Ukrajine da reši problem sa banderovcima, nacionalistima koji su krivi za genocid nad poljskim narodom tokom Drugog svetskog rata. A umesto toga u Ukrajini imate ulice sa imenima glavnih vođa ovog pokreta“, rekao je Konovalov.
Mnogi eksperti smatraju da je ovakva izjava Stoltenberga samo pokušaj da se izađe u susret američkim željama, ali da realne osnove za članstvo Ukrajine u ovom vojnom bloku ne postoje. NATO se nalazi pod vojnom kontrolom SAD, kojima Ukrajina kao takva nije potrebna, ali je posmatraju kao instrument za vršenje pritiska na Rusiju.
