On dodaje da je u toku procedura koja prethodi potpisivanju ugovora, koje se očekuje tokom sledeće nedelje.
„Čim ugovor bude potpisan počeće izvođenje; vrednost ugovora je 3,7 miliona, neto, a rok za završetak radova na obnovi spomenika je 60 dana“, kaže Vesić za Sputnjik i dodaje da je reč o restauraciji i čišćenju spomenika, koji se neće pomerati sa postamenta.
Dakle, za razliku od Pobednika, knez Mihailo i njegov vranac ostaju na svom mestu, a Beograđani i gosti grada imaće priliku da vide kako manji, ali ništa manje značajan spomenik dobija novo ruho.
Umetnička radionica „Granit Liješće“ je kuća koja već godinama obnavlja i štiti spomenike. Prošle godine obnovili su spomenik srpskom vojniku u Kraljevu, visok 16 metara. Radionica je obnovila i osmatračnicu sa Kajmakčalana u Pionirskom parku i spomenik vojvodi Stepi u Čačku.
Krucijalni spomenik
Radove će i ovoga puta voditi Risto Mihić, diplomirani vajar i licencirani konzervator i restaurator skulptura, inače zaposlen u Narodnom muzeju u Beogradu. On za Sputnjik kaže da je reč je o komplikovanoj intervenciji, jer je delo italijanskog vajara Enrika Pacija poslednji put konzervirano pre pune 34 godine, ali da je to ogroman izazov.
„Toliki da sam dva dana razmišljao da li uopšte da prihvatim posao. Imam dosta iskustva u nadzoru radova i kao neko ko daje savete i neko ko radi. Razmišljao sam dosta, jer je to po meni krucijalan spomenik, od izuzetnog je značaja, nalazi se na najznačajnijem mestu. Autor je značajan, iako je u to vreme bilo i jačih, on je sticajem okolnosti došao i pokazao se kao dobar. Mislim da je ovo njegovo najbolje delo“, kaže Mihić.
Mihićev tim radiće i na reljefima i postamentu, za koje je nacrte uradio srpski arhitekta Konstantin Jovanović.
Spomenik knezu Mihailu je nepokretno kulturno dobro, kao spomenik kulture od velikog značaja. Odliven je u Minhenu 1879. godine u radionici Ferdinanda fon Milera. Svečano otkrivanje upriličeno je na Svetog Nikolu, krsnu slavu Obrenovića 1882. godine.
Vidimo se kod konja
Zablistaće i konj kneza Mihaila, po kome je spomenik i poznat, kao mesto sastajanja mnogih koji se nalaze upravo „kod konja“. Kao model za ovu figuru poslužio je vranac koga je knez dobio vraćajući se sa svadbenog putovanja iz Rumunije 1867. godine.
„Ovde se zahteva konzervatorski tretman, što znači da će u dobroj meri spomenik vizuelno ostati u istom stanju, neće se uklanjati sva zelena patina, već delovi koji nisu stabilni, ono što ga ruži, po čemu se baš vidi da je tu tekla voda. To ćemo ujednačiti, a sve što ne stoji dobro ćemo skinuti. Zatim ćemo uraditi repatiniranje, da se očišćeni delovi izjednače sa celinom i na kraju ćemo sve zaštititi“, objašnjava ovaj stručnjak.
Dodaje da bi ovaj postupak trebalo da se ponavlja na svakih pet godina, tako se najbolje štiti skulptura, ali s obzirom na okolnosti u kojima živimo, dobro je da se radi kad god se za to pruži prilika.
Mihić kaže da će dva meseca biti dovoljna da se ovo važno umetničko delo zaštiti.
Otimaju istoriju od zaborava
Poseban segment rada kuće „Granit Liješće“ je obnova srpske spomeničke kulture na vojničkim grobljima. Stručnjaci ove radionice obnovili su Vojničko groblje u Rumi, groblje u kragujevačkim Šumaricama, spomen-kosturnicu u Tekerišu, radili na ulepšavanju čuvenog „Zejtilnika“ u Solunu i postavili nove nadgrobne ploče na Srpskom groblju u Tunisu.
Poseban izazov i čast bilo im je postavljanje spomen-ploče za kompleks sistema koncentracionog logora u Mauthauzenu, koja je otkrivena na 72. godišnjicu oslobođenja nacističkog logora.
