Fotografije novih kineskih balističkih raketa smeštenih ispod trupa aviona-bombardera

Novo izdanje časopisa „Modern šips“ na naslovnoj strani ima crtež pekinškog bombardera H6-N, koji ispod trupa nosi nešto što izgleda kao balistička raketa koja se lansira iz vazduha. Iako slike ukazuju na to da, navodno, samo središnja linija aviona može biti opremljena „velikim spoljašnjim objektima“, pojedini posmatrači primetili su neverovatnu sličnost oružja sa balističkom raketom Dong Feng-15, koju već koristi Kineska narodna oslobodilačka raketna vojska.

Sputnjik je u maju izveštavao o kineskim naporima vezanim za nove balističke rakete koje se lansiraju u vazduhu (ALBM), nakon što je Pentagon upozorio na oružje, strahujući da će Peking zatvoriti „održivu nuklearnu trijadu“. Naime, samo nekoliko zemalja ima sposobnost da obezbedi nuklearni odgovor kopnom, vazduhom ili morem, uključujući SAD, Rusiju i Indiju.

Jedina druga balistička raketa lansirana u vazduhu koja se trenutno koristi je ruska hiperzvučna raketa Kindžal, koja je predstavljena 2017. godine, a ispaljena je iz presretača MiG-31. SAD i Velika Britanija pokušale su da razviju održivu raketu u projektu „Bold orion“ i raketi GAM-87 „Skajbolt“. Dok je program iznedrio balističku raketu koju je lansirala podmornica „Polaris“, a koju je decenijama koristila britanska Kraljevska mornarica kao deo svog pomorskog nuklearnog odvraćanja, Pentagon je napustio ALBM, jer su interkontinentalne balističke rakete postale sve održivija alternativa za nuklearni odgovor.

Kada se u septembru pojavila nova modifikacija H-6N kineskog bombardera H-6K, posmatrači su brzo primetili da se čini da je ležište za bombe pomereno u korist spoljašnjeg prostora i usklađeno sa profilom aviona.

Druga potencijalna upotreba spoljašnjeg dodatka moglo bi biti nošenje novog supersoničnog drona, koji je primećen na paradi 1. oktobra, a za koji se čini da na vrhu ima odgovarajuće mesto za kačenje.

Evo nekoliko retkih video-snimaka strateškog supersoničnog bombardera američkog ratnog vazduhoplovstva B-58 „Hasler“, koji je testirao ALBM krajem 50-ih godina prošlog veka:

Međutim, kineski nuklearni arsenal razvijao se po vrlo drugačijim linijama od onih u SAD-u i Sovjetskom Savezu. Kineska mala flota bombardera nikada nije bila pretnja SAD-u ili SSSR-u, pa je tako krajem sedamdesetih godina nuklearno odvraćanje Pekinga palo na pleća Kineske narodne oslobodilačke raketne vojske.

Kineski nuklearni arsenal se nikada nije približio brojkama koje Moskva i Vašington imaju. Naime, američka Obaveštajna agencija za odbranu procenjuje da Peking ima svega 290 nuklearnih bojevih glava. Sjedinjene Države, poređenja radi, imaju ukupno 6.185 komada nuklearnog oružja, prema podacima Federacije američkih naučnika, mada više od polovine njih nije odmah spremno za upotrebu.

Zvaničnici američke mornarice i vazduhoplovnih snaga nedavno su istakli prioritetno razvijanje protivraketnog naoružanja, posebno u obliku lasera. Programi poput HELIOS-a imaju za cilj da razviju odbrambene lasere dovoljno snažne da probiju kroz vitalne delove dolazeće rakete, kako bi je oborili pre nego što pogodi predviđenu metu. Dok SAD imaju značajnu protiv-balističku raketnu odbranu, njihov fokus preusmerio je razvoj kineskih i ruskih hipersoničnih krstarećih raketa.