Premijerka Srbije je, uz predsednika Kine Si Đinpinga, Francuske Emanuela Makrona, grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa i premijera Jamajke Endrua Holmesa, jedan od glavnih govornika na otvaranju Sajma EKSPO, koji je okupio oko 150 zemalja i regiona i 3.000 kompanija koje će se predstaviti na 400.000 kvadratnih metara izložbenog prostora.
Brnabićeva je poručila da je Srbija jasno i nedvosmisleno napravila svoj izbor — put mira i saradnje i put opšteg i zajedničkog prosperiteta.
„Naše strateško opredeljenje je da kao zemlja-kandidat za članstvo u Evropskoj uniji svakodnevno menjamo sebe i neprestano gradimo partnerske odnose sa što većim brojem država u svetu, aktivno radeći na rešavanju otvorenih pitanja u našem regionu“, istakla je premijerka Srbije.
Takva politika je, ukazala je ona, ne samo vrednosno ispravna, već donosi i konkretnu korist za građane, privredu, ali i partnere Srbije.
Brnabićeva je istakla da Vlada Srbije želi dodatno da produbi saradnju sa Kinom i da dve zemlje dele istu ekonomsku viziju 21. veka — viziju održivog razvoja, ekonomske međuzavisnosti, balansirane trgovine, miroljubive i uzajamno korisne saradnje.
„I da napred, svi mi, možemo samo zajedno“, poručila je Brnabić.
Ona je primetila da se ovogodišnji sajam u Šangaju održava u vreme kada se svetska ekonomija i međunarodna trgovina nalaze na raskršću, a pred svima se nalazi suštinski izbor između dve vizije, odnosno dve paradigme međunarodnih ekonomskih odnosa u 21. veku.
Na jednoj strani je, ističe, put miroljubive koegzistencije, saradnje i zajedničke budućnosti, koji podrazumeva dalju globalizaciju, jačanje ekonomske međuzavisnosti, dijalog među civilizacijama i intenziviranje međuljudskih veza.
Na drugoj strani su, kaže, protekcionizam, carinske i necarinske barijere, trgovinski ratovi.
Kako je rekla, umesto budućnosti u kojoj treba zajedno da radimo za opšte dobro i udruženim resursima i sredstvima nalazimo rešenja za izazove — od klimatskih promena, migracija, do digitalizacije, često biramo da se zatvaramo, ne komuniciramo i bežimo od problema, u nadi da će upravo nas ti problemi obići, a da će neko drugi morati sa njima da se bori.
„U nadi da će naše zajedničke probleme i izazove rešavati neka druga zemlja i nacija, pojedinačno i istovremeno u nadi da će naša privreda, naučnici, inovatori biti zaštićeni ne tako što ćemo ulagati u njih da postanu konkurentniji, već tako što ćemo sprečavati druge da se sa njima takmiče. Za mene, to je put koji će svima nama svakoga dana donositi više problema i manje opšte koristi i blagostanja, umesto da svaki dan ovaj svet, naš, zajednički, postaje bolje mesto za život svih nas“, rekla je Brnabićeva.
Ona je navela da je Kina sa konstantno visokim stopama privrednog rasta i doprinosom globalnom ekonomskom rastu od skoro 30 procenata u 2019. godini, danas najbolji primer da se rast i razvoj u 21. veku mogu isključivo postizati u saradnji sa drugim državama, a ne na njihov račun.
„Snažno podržavamo nastavak kineske politike otvaranja i reformi u novoj eri. Ova politika ne samo da doprinosi daljem napredovanju Kine, već otvara niz razvojnih prilika za ostale zemlje širom sveta“, dodala je Brnabićeva.
Poručila je da je Srbija odlučna da u potpunosti iskoristi tu jedinstvenu istorijsku razvojnu priliku.
Prema njenim rečima, benefiti čeličnog partnerstva Kine i Srbije osećaju se u svakodnevnom životu građana, a Srbija je država sa najvećim brojem projekata i potpisanih ugovora sa Kinom u mehanizmu saradnje „17+1“.
„Srbija je važno čvorište na mapi inicijative ’Pojas i put‘“, podvukla je Brnabićeva.
Navela je da Srbija sa kineskim kompanijama radi na razvoju i promociji transportnog koridora „Jurop Azija lend-Si ekspres lajn“ od luke Pirej u Grčkoj, preko Beograda u Srbiji, do Budimpešte u Mađarskoj, dok kineske kompanije poput „Hbisa“, „Ziđina“, „Linglonga“ ne samo da doprinose reindustralizaciji Srbije i regionalnom infrastrukturnom povezivanju, već služe i kao most međuljudske i kulturne saradnje naših dveju država.
„Vizija Vlade Srbije je da u godinama pred nama saradnju između Srbije i Kine još više produbi. Da pokažemo da komplementarnost naših ekonomija, uprkos razlikama u veličini, može da dođe do izražaja i u drugim oblastima, poput IT, veštačke inteligencije, robotike, digitalne poljoprivrede“, navela je Brnabićeva.
