Bio je 23. mart 1959. godine, kada se u eteru najpre začulo pucketanje, a onda se ubrzo javio glas radijskog voditelja i počelo je emitovanje: „Govorit Radio Svoboda“.
Radijska emisija bila je uvod u hladni rat.
Radio-stanicu finansirale su SAD i prvi put emitovale program u tadašnji Sovjetski Savez.
Međutim, malo je njih koji znaju da je emitovanje počelo iz mirnog španskog, turističkog odmarališta Platja de Pals, udaljenom stotinak kilometara istočno od Barselone, piše „Si-En-En Travel“.
Smešteno na obali sredozemnog mora, sa kilometarskim peščanim plažama, danas sa besprekornim golf-terenima i vrhunskim hotelima, teško je zamisliti da je baš ovo mesto više od pola veka igralo tako ključnu ulogu u hladnoratovskom propagandnom prepucavanju.
Ali baš na toj peščanoj plaži pronađena je savršena lokacija za jednu od najmoćnijih radiodifuznih stanica na svetu.
Sredinom pedesetih godina prošlog veka i nakon gotovo dve decenije međunarodne izolacije Španije zbog fašističke diktature Franciska Franka, sve veća napetost zbog hladnog rata bila je dobra podloga za zbližavanje Španije i SAD.
U ovom novom kontekstu hladnog rata, Vašington se zainteresovao za Španiju, zbog njene strateške lokacije.
General Franko, koji je i sam krvavo progonio komuniste, rado se odazvao.
U sporazumu koji su potpisale dve države, SAD su od Španije dobile terene za podizanje brojnih baza, pa je i postavljanje Radio Slobode u Platja de Palsu bilo sastavni deo ove strateške operacije.
Od 1959. do 2006. godine u pesku je bilo postavljeno 13 džinovskih antena, od kojih je najviša bila 168 metara — gotovo pola visine Ajfelovog tornja.
Tajanstveni svet izvan ograde
Ovo mesto pogodovalo je, ne samo zbog neograničenog prostora kilometarskih plaža, nego i zbog tehničkih prednosti.
Naime, antene su bile postavljene uz obalu, a to je pružalo direktan i nesmetan pristup moru, što je bilo važno zbog fenomena nazvanog troposfersko širenje, koje omogućuje radio-talasima da nesmetano putuju iznad površine vode.
Stanica Pals bila je deo šire mreže radio stanica „Radio Slobode“, čije je sedište bilo u Minhenu. Sadržaj je produciran i u Zapadnoj Nemačkoj, prevođen na različite jezike Sovjetskog Saveza, a zatim bi ga slali u Platja de Pals, odakle bi se emitovao prema istoku.
U jednom trenutku tamo je bilo zaposleno 120 ljudi, od kojih najviše Amerikanaca i jako malo domaćih.
Međutim, pre pola veka radio stanica fizički je bila odsečena od okoline i bila je zapravo tajanstveni svet za one izvan ograde.
Područje zaštićene prirode
Raspadom Sovjetskog Saveza, objekat „Pals“ izgubio je svrhu.
Radila je još i tokom 90-ih godina, a onda se stanica konačno zatvorila 2001. godine.
To je otvorilo javnu raspravu o tome šta treba učiniti sa stanicom.
Neki su predlagali da se pretvori u muzej i da se sačuva barem jedna od antena kao spomenik, dok su drugi hteli da se reše svega.
Pobedila je ideja rušenja antena.
Pet godina od poslednje emisije, 22. marta 2006. godine, 13 čeličnih antena ukupne težine 700 tona istovremeno je nestalo kontrolisanim rušenjem.
Kada su antene nestale, teren na kojem su nekad stajale pretvoren je u područje zaštićene prirode.