„Kina definiše Arktik u svojim planovima kao novu stratešku granicu na kojoj će se velike sile takmičiti u narednim godinama“, rekao je Sorensenova u izveštaju koji je objavio Evropski centar za hibridne pretnje, čije je sedište u Finskoj.
Sorensenova je rekla da Peking nastoji da preuzme inicijativu i postavi globalne standarde u oblastima kao što su veštačka inteligencija, 5G mreža i mornarička i svemirska tehnologija.
Sorensenova veruje da je postavljanje standarda pokretačka snaga kineskog projekta „Pojas i put“, koji ima za cilj izgradnju mreže infrastrukture i komunikacija i stvaranje platforme za ekonomsku saradnju, koja povezuje desetine zemalja Azije, Evrope i Afrike, redukujući stare komercijalne puteve Puta svile.
Peking, kaže Sorensenova, pokušava da garantuje pristup arktičkim morskim putevima, koji su atraktivna alternativa dužim i ranjivijim strateškim putevima koji se trenutno koriste.
„Kina je ojačala saradnju sa Rusijom u arktičkoj zoni, otkad su zapadne zemlje uvele sankcije Rusiji“, rekla je ona.
Kineske banke i kompanije učestvuju u finansiranju i izgradnji luka, železnica i druge infrastrukture, posebno u vezi sa projektom proizvodnje gasa iz škriljaca na sibirskom poluostrvu Jamal.
Sorensenova napominje da „severni ledeni put svile“ ne ide samo u Rusiju i da je Kina već aktivirala svoje napore u odnosu na Island i Finsku.
Ona zaključuje da je Kina intenzivirala diplomatsku i ekonomsku aktivnost u regionu, kako bi uspostavila snažne odnose sa svim arktičkim državama i postepeno povećala svoje prisustvo i uticaj u arktičkim organima za upravljanje.
Centar za hibridne pretnje sponzoriše Evropska unija i NATO i okuplja 24 zemlje, uključujući Sjedinjene Države, Kanadu, Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Italiju, Španiju, Kipar, Tursku i druge.
