Nedeljko Todorović, meteorolog iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kaže da je reč o „lažnom tornadu“, jer nije bilo uslova za stvaranje pravog i da je malo verovatno da je on uzrokovao nesreću.
Vrtlog vazduha
On nam objašnjava o kakvoj vremenskoj pojavi je reč:
„U ponedeljak 4. novembra preko Srbije je prolazio atmosferski front ispred kojeg je duvao jugoistočni i južni vetar, u košavskom području normalno umeren i jak. Sa prolaskom tog fronta vetar je menjao smer na jugozapad i zapad. U zoni tog atmosferskog fronta bilo je dosta oblačnosti, kiše ne baš jakog intenziteta, a na nekoliko mesta bilo je i grmljavinskih oblaka, upravo u Sremu i Bačkoj. Ti oblaci ukazuju na nestabilnost atmosfere i obično ispod njih zna da se napravi vrtlog vazduha. Prema snimcima koje sam ja video preko društvenih mreža, ne radi se o tornadu, ali je postojao vrtlog vazduha“, objašnjava Todorović.
Kako kaže, u Srbiji se ta pojava zove pijavica, tromba ili vihor i reč je o vrtlogu vazduha u prizemnom sloju visine pet do deset metara i horizontalnih razmera takođe pet do deset metara.
„Tornado, pak, podrazumeva oblačni sloj od baze oblaka pa do Zemlje, znači, to vrtložno kretanje je spojeno u vidu slonove surle. To je pravi tornado koji građani mogu da vide putem televizije i koji se kod nas retko događa, ali ga ima u Evropi, naročito u Sredozemlju, a posebno u Americi. Međutim, u Srbiji u ponedeljak nije bila zabeležena pojava tornada, već samo vihor, odnosno vrtlog malih razmera koji je samo pokazatelj da je moglo da dođe do pojave tornada da su bili mnogo drugačiji uslovi. Na primer, kada je nestabilnost daleko veća, onda bi bila i veća verovatnoća da dođe do takve pojave“, napominje meteorolog.
Koliko tornada pogodi Srbiju
U Srbiji se, dodaje Todorović, godišnje u proseku zabeleži dva do tri prava tornada, odnosno pijavice ili trombe. Kada je nestabilnija godina, pogotovo leti kada je vreme promenljivo sa dosta pljuskova, grmljavina, lokalnih nepogoda, onda njihov broj može da bude i oko sedam ili osam, dok sa druge strane ima godina kada se njihova pojava i ne zabeleži.
„Pošto su to pojave vrlo malih dimenzija, vremenski traju svega nekoliko minuta, a prostorno nekoliko metara. Iako tornado može da bude dimenzija od nekoliko desetina metara, desi se neki put njihova pojava i u nenaseljenim mestima, pa se samo na osnovu štete može proceniti da je tu bio tornado. U principu, tornado se registruje samo kada naiđe na neko naseljeno mesto i kada napravi štetu u smislu da polomi drveće, krovove, ograde, prevrne neki auto. U tom smislu, vrtlog u ponedeljak nije bio tornado, a moja procena je da je kretanje vazduha u tom vrtlogu mogla da dostigne i do 100 kilometara na čas, ali na vrlo malom prostoru i vrlo kratkog trajanja“, zaključuje Nedeljko Todorović za Sputnjik.
