Iako su protesti u Iraku i Libanu po karakteru različiti (u Iraku je ubijeno oko 250 ljudi od 1. oktobra, kada su protesti počeli, dok su u Libanu nenasilni), oni imaju i sličnosti.
Pre svega, zajednički je odijum građana prema Iranu i Saudijskoj Arabiji. U šiitskom svetom gradu Karbali u Iraku demonstranti su napali iranski konzulat i pokušali da sa njega skinu iransku i postave iračku zastavu, pre nego što su snage bezbednosti ubile troje ljudi.
Zapadni mediji pišu kako su u gradu viđeni ljudi koji pale postere sa likom iranskog vrhovnog verskog vođe ajatolaha Alija Hamneija, uz napomenu da je takav prizor pre nekoliko meseci bio nezamisliv.
Mučenici umesto ajatolaha
U Nadžafu, drugom svetom gradu, demonstranti su promenili ime Bulevara ajatolaha Homeinija u Bulevar mučenika Oktobarske revolucije.
U Libanu, gde proiranski Hezbolah učestvuje u vladajućoj koaliciji, demonstranti su uzvikivali parole protiv iranskog i saudijskog mešanja u unutrašnje stvari zemlje. Hezbolah ima važnu ulogu u koaliciji okupljenoj oko premijera Saada Haririja, koji je, podsetimo, preživeo svojevrsno kidnapovanje u Saudijskoj Arabiji.
Uticaj spoljnih sila
„Iako se demonstracije održavaju u različitim kontekstima, moguće je povući paralele između onoga što se događa u Iraku i Libanu“, smatra novinar i diplomata Dragan Bisenić.
U obe zemlje, prema njegovim rečima, protesti su izazvani lošim upravljanjem, korupcijom i nemogućnošću građana da utiču na vlast.
„Ono što je zajedničko i Libanu i Iraku jeste da sistem u njima funkcioniše sa velikim uticajem spoljnih sila, odnosno jedne spoljne regionalne sile, a to je Iran. Šiitski građani u Iraku su većinski i dominantni, dok u Libanu Hezbolah, kao direktna filijala šiitskih i iranskih milicija, učestvuje u vlasti, iako je od velikog broja država proglašen za terorističku organizaciju. To daje specifične karakteristike i jednom i drugom sistemu“, objašnjava Bisenić.
Faktor nafte
„Funkcionisanje vlasti i u jednoj i u drugoj zemlji u velikoj meri zavisi od Irana“, dodaje on i napominje da je moglo da se očekuje da će do reakcije na iransko mešanje u regionu doći, naročito nakon napada na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji.
„U ovom slučaju može se pretpostaviti da, iako je Saudijska Arabija reagovala vrlo smireno na događaje koji su ugrozili proizvodnju nafte u toj zemlji, moglo je da se očekuje da će i sama Saudijska Arabija da se, da tako kažemo, obraduje nezadovoljstvu i nemirima u dve najvažnije zemlje koje održavaju kakav-takav politički sistem i kakvo-takvo jedinstvo, ali pod snažnim iranskim uticajem“, kaže Bisenić.
Novo zaoštravanje
„Događaji iz Iraka i Libana donose novu vrstu zaoštravanja na Bliskom istoku i nov način posrednih konfrontacija šiitskih i sunitskih snaga, odnosno, proiranskih i prosaudijskih elemenata“, smatra naš sagovornik.
„I u jednom i u drugom slučaju jasno je da su obe zemlje pod velikim iranskim uticajem i da je upravo taj uticaj nešto što se nastoji ograničiti i sprečiti u novim uslovima, koje zahtevaju SAD i predsednik Tramp, da se Iran ponaša kao država, a ne kao nacionalni i verski entitet, koji će svoj uticaj da ostvaruje na imperijalan način, od Avganistana do Sredozemnog mora. Na neki način, demonstracije treba da skrešu krila uticaju Teherana van državnih granica Irana“, smatra Bisenić.
