Petnaestogodišnji plan uključuje privatizaciju državne imovine, diversifikaciju, povećanje poreza i stvaranje fonda vrednog dve hiljade milijardi dolara.
Reč je, zapravo, o tome da Saudijska Arabija beži od nafte. Pre četiri godine otpočet je veliki zaokret u strategiji državne ekonomije. Naime, Saudijska Arabija je najavila sprovođenje vrlo ambicioznog plana za restrukturiranje privrede, koja je (i dalje) zavisna od nafte. Kralj Salman bin Abdulaziz, koji je svoju vladavinu započeo 2015. godine, javno je rekao da podržava plan „Saudi vižn 2030“. Detaljan plan predstavio je njegov sin Mohamed bin Salman, najavljujući program strateških ekonomskih reformi i stvaranje fonda vrednog dve hiljade milijardi dolara. Namera je da se proda najviše 5 odsto naftne kompanije „Aramko“, kroz IPO plasman na berzama.
Uz priznanje da je zavisnost kraljevine od naftnog biznisa vrlo opasna princ je tada istakao da Saudijska Arabija može živeti bez nafte već 2020. godine. Najavljujući buduću orijentaciju na investicije, a ne na energiju odnosno naftu. Muhamed bin Salman je otkrio da će Fond uključivati trenutnu imovinu vrednu 600 milijardi dolara, državne nekretnine i zaradu koju će ostvariti prodajom tog manjinskog paketa kompanije „Aramko“. Takođe je najavio osnivanje kompanije koja će biti zadužena za vojne poslove.
Konsultacije teške 125 milijardi dolara
Ekonomske reforme u naftnoj kraljevini ubrzalo je pojeftinjenje nafte na svetskim tržištima, što je drastično umanjilo prihode u njihov budžet. Kao vodeća članica kartela OPEK-a (Asocijacije zemalja proizvođača nafte), Saudijska Arabija je bila inicijator dogovora o smanjenju proizvodnje, ne samo unutar zemalja koje su u ovoj organizaciji, već i Rusije, sve kako bi se zaustavio sunovrat cene barela. To ne čudi, jer su zbog jeftine nafte imali tokom 2015. godine deficit od skoro 100 milijardi dolara, a naredne godine su uzeli kredit od čak 10 milijardi dolara — prvi put od 1991. godine.
Ipak, treba reći da ovo nije urađeno preko noći. Svoju novu ekonomsku strategiju Saudijci su napravili na osnovu saveta nekoliko konsultantskih kuća, kojima su platili čak 125 milijardi dolara. Reforma je, između ostalog, predvidela smanjenje nezaposlenosti u ovoj zemlji, gde je svaki drugi stanovnik mlađi od 25 godina, rešavanje stambenog pitanja, ali i poskupljenje energenata (benzina i električne energije).
226,8 milijardi barela naftnih rezervi
Da reforme ne idu glatko, videlo se već i po tome što su na samu najavu poskupljenja vode i energenta otpočeli burni protesti, a strasti su umirene smenom ministra zaduženog za ovaj sektor. Ipak, svetski mediji prenose i ocene lokalnih ekonomista, koji ukazuju da građani podržavaju najavljene reforme, pogotovu zbog toga što ih nije bilo od 1932. godine.
Zanimljivo je da su sve glasniji komentari da bi ekonomske reforme morale pratiti i društvene, kako bi se život, pogotovu žena, u Saudijskoj Arabiji približio savremenim standardima. I po tom pitanju već su vidljivi neki pomaci, ali ipak je najviše pažnje poklonjeno ekonomiji. Najavljuje se orijentacija na nove tehnologije, a sve je izvesnije da će ova zemlja, pored nafte i prirodnog gasa, svoju energetsku strategiju bazirati i na obnovljivim izvorima i nuklearkama.
Izlazak najvrednije svetske kompanije na berzu odlagan je nekoliko puta. A to je učinjeno nepuna dva meseca nakon što su naftna postrojenja kompanije „Aramko“ u septembru napadnuta dronovima, posle čega su skeptici najavljivali astronomski skok cena nafte i da ova kraljevina mesecima neće moći da se oporavi. Ali oporavila se. A kako taj oporavak procenjuju investitori — vrlo brzo će biti jasno.
„Aramko“ raspolaže sa 226,8 milijardi barela naftnih rezervi, što je pet puta više od ostalih velikih naftnih kompanija (pokazuju dokumenti koji su dostavljeni u inicijalnoj javnoj ponudi), proizvodi 10 odsto svetske proizvodnje i sa SAD i Rusijom je u vrhu najvećih svetskih proizvođača nafte.
A buduće kotiranje akcija na berzi, najpre u Rijadu, a potom i na svetskim berzama, ključno je za sprovođenje plana reformi „Saudi vižn 2030“.
