Američki list „Herald tribjun“ je u svom autorskom članku naveo da je strategiju „preotimanja“ ruske baze u Sevastopolju Vašington razvio pri administraciji Baraka Obame, sa ciljem da se dobije kontrola nad celokupnim Crnim morem, a samim tim da se jednim potezom „obuzdaju“ tri zemlje — Rusija, Turska i Iran.
Ideja je bila da se baza Crnomorske flote zauzme odmah nakon svrgavanja sa vlasti tadašnjeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, u februaru 2014. godine, nakon čega bi se na tom poluostrvu razmestili američki raketni sistemi.
To za Rusiju nije bila nepoznanica, čak je svojevremeno i ruski predsednik Vladimir Putin, komentarišući te navode, rekao za američke vojnike da „Rusi vrlo dobro znaju da su oni dobri momci, ali da bi bolje bilo da su oni ovde gosti, nego da su domaćini“.
Sergej Sudakov sa Akademije vojnih nauka tvrdi da je, s tačke gledišta geopolitike, ovo bilo logično razmišljanje Vašingtona, s obzirom da je Americi veoma dobro poznata doktrina da su vodni resursi ključna stvar, kada je reč o strateškoj prednosti.
Ko drži Krim, taj drži Crno more
Problem je bio što je, uprkos činjenici da je sa Gruzijom i Ukrajinom odavno pokrenuta dobra saradnja, Americi nedostajala jedna strateška tačka kako bi preuzela kompletnu kontrolu akvatorije Crnog mora — a to je Krim.
Ta strateška tačka, objašnjava Sudakov, mogla bi da omogući SAD da uz pomoć raketnih kompleksa „Patriot“ kontrolišu prilično veliku akvatoriju, a ujedno i da Crno more odseku od Rusije. Stvar je u tome da ko god u svom posedu drži Krim, taj ima mogućnost da gađa sve ciljeve na Crnom moru.
Međutim, desilo se da su građani Krima praktično jednoglasno izglasali na referendumu da se vrate u okvir Rusije, a to je jako zabolelo Amerikance, koji su imali velike interese na tom poluostrvu, s obzirom da su oni u svojim planovima odavno gledali na Krim kao na deo svoje teritorije.
Sudakov takođe navodi i da je princip okupacije nešto što Amerika efikasno koristi kako bi upravljala drugim zemljama spolja, a takav sistem je uspostavljen i sa Ukrajinom i sa Gruzijom.
Amerika izgubila kontrolu
Sa druge strane, Aleksandar Kubaškin sa Fakulteta za međunarodne odnose u Sankt Peterburgu tvrdi da se ova vest u američkom listu pojavila zbog kritike unutar SAD zbog stanja u američkoj vojsci. Smatralo se da su američke snage preslabe da se suprotstave Rusiji, te da im ostaje samo jedno, a to je da, u slučaju konflikta sa Rusijom, napadnu ili Daleki istok ili Krim.
„Međutim, sve ove priče danas su suvišne, jer svaki stručnjak, koji je iole upućen u materiju, jasno zna da je Krim sada debelo osiguran, kao i da se Crno more nalazi u punoj kontroli ruskih raketnih sistema“, naglašava on.
Kada se sagleda današnji raspored snaga, ispalo je da su Amerikanci u potpunosti izgubili kontrolu nad Crnim morem, dok je Rusija, rasporedivši komplekse „Iskander“ i „Bastion“ na Krimu, osigurala sebi mogućnost da gađa bilo koju tačku na celokupnoj akvatoriji tih voda.
U osvrtu na Crnomorsku flotu, Kubaškin podseća da je ona oduvek imala izuzetno važan značaj za Rusiju, jer je upravo ta mornarica omogućavala Moskvi izlazak u Sredozemno more kroz Bosfor i Dardanele, a pored toga predstavlja i odbrambeni bedem, kad sa jedne strane Ukrajina, a sa druge Gruzija teže ka NATO-u.
Upitan da prokomentariše kolika je pretnja od toga da Gruzija i Ukrajina zapravo i postanu članice NATO-a, Kubaškin ocenjuje da je suvišno tako nešto komentarisati, jer Rusija to nikada neće dozvoliti.
„Zamislite da se NATO baze razmeste u Gruziji, na udaljenosti od oko 80 kilometara od rezidencije ruskog predsednika Vladimira Putina u Sočiju. Da li možete to uopšte da zamislite“, retorički se pita Kubaškin.
