Na trgovima se igralo i pevalo, organizovane su besplatne ekskurzije, kulinarske i umetničke radionice, ulične predstave koje su slikovito dočarale razvoj ruske istorije, a vrata moskovskih muzeja bila su širom otvorena za posetioce koji su besplatno mogli da vide neke od najlepših postavki.
Ovaj praznik posvećen je događajima iz 1612. godine, kada su borci narodne vojske, pod vođstvom Minjina i Požarskog, oslobodili Moskvu od poljsko-litvanskih osvajača. Za mnoge Ruse ovaj praznik ima veliki značaj jer je pobeda nad Poljacima označila kraj „Smutnog vremena“ nakon čega je na vlast došla dinastija Romanov.
Većina građana proslavljala na Crvenom trgu. Tu smo sreli i Jelenu Šurminu, poreklom iz Moskve. Ona smatra ovaj dan simbolom jedinstva brojnih naroda koji su zanemarili međusobne razlike kako bi obezbedili mir i svetlu budućnost novim generacijama.
„Da nije bilo naših predaka, ne bi bilo ni nas danas. Važno je da mlade generacije shvate da su međusobne razlike naše bogatstvo koje treba da nas ujedini“, rekla je Šurmina.
Da ovaj dan ima dugu istoriju koju ne treba zaboraviti, smatra i Nurija Nurgaezova.
„Ja sam Tatarka, moja drugarica je Ženja Jegorkina, Ruskinja. Najbolje prijateljice smo godinama, to vam je jedinstvo na delu“, rekla je uz osmeh Nurgaezova, udaljavajući se ka hramu Vasilija Blaženog.
Dokaz da ruska omladina poznaje prošlost i ne zaboravlja žrtve svojih predaka su i učenice Daša i Amina, koje su sa svojim drugaricama došle u rusku prestonicu iz Podoljska, kako bi na Crvenom trgu obeležile Dan jedinstva. One smatraju da sam naziv ovog praznika sve govori.
Na Crvenom trgu su svoj slobodan dan proveli i učenici moskovskih srednjih škola.
Anja Voljf, učenica srednje škole „Aleksandar Lemanski“ u Moskvi, ispričala nam je zbog čega je ovaj praznik za nju važan: „Ovaj dan je važan za sve Ruse, jer smo tada uspeli da oteramo Poljake iz Moskve i sačuvamo državu. Zahvaljujući tome što smo se ujedinili i izvojevali pobedu, mi danas živimo u Rusiji. Sve praznike koje slavimo, slavimo sa razlogom, i svi nas oni podsećaju na snagu ruskog naroda, njegovo jedinstvo i mogućnosti“.
Dan narodnog jedinstva se od 2005. godine obeležava umesto Dana saglasnosti i pomirenja, koji se u periodu 1996―2004. godine slavio 7. novembra u čast Oktobarske revolucije.
O razlikama i značaju ovih praznika, mišljenja starijih generacija žitelja Moskve su podeljena, za njih je 7. novembar bio veliki praznik, a na Dan narodnog jedinstva još uvek nisu navikli. U jednoj stvari su saglasni ― mlađim generacijama je on neophodan.
Stanislava Samojlova, pukovnika u rezervi, sreli smo na Trgu Revolucije, dok je šetao sa svojom suprugom. On ističe da uživa u prazničnim danima i dodaje: „U naše vreme smo obeležavali Dan velike oktobarske revolucije. To je takođe bio praznik ujedinjenja. Živeli smo u velikoj državi sa određenom ideologijom. Danas nam ta ideologija nedostaje, ali se mnoge stvari menjaju nabolje. Naša država je stala na svoje noge, postoji jedinstvo unutar zemlje i zato smatram ovaj praznik važnim za mlađe generacije“.
Mnogi građani Moskve smatraju da nisu potrebni praznici da bi ruski narod bio složan, ali da je lepo što se vrednosti kao što su jedinstvo, sloga i uzajamno poštovanje cene i na ovaj način promovišu.
