Stepašin se u izjavi za Sputnjik prisetio i dana kada je 1999. zbog bombardovanja SR Jugoslavije Primakov okrenuo avion iznad Atlantika i otkazao planirani put u Sjedinjene Države.
„Tada sam bio ministar unutrašnjih poslova i prvi vicepremijer, a kad se Primakov vratio, održali smo sednicu Saveta bezbednosti Rusije i izrazili žaljenje zbog bombardovanja“, navodi Stepašin.
On podseća da se Milošević obraćao Rusiji s molbom da Jugoslaviji isporuči S-300, uz opasku da u tom slučaju ne bi bilo nikakvog bombardovanja.
„Ali istorija se ne može vratiti unazad“, dodaje Stepašin, a na pitanje da li je tačno da je Primakov bio za to da se Srbiji da taj protivvazdušni sistem, odgovara:
„O tome smo razgovarali na Savetu bezbednosti Rusije. Ja sam takođe bio član tog saveta. Ali predstavnici vojske su rekli da Jugoslavija nije članica Varšavskog ugovora. Po mom mišljenju, to je bila greška. Da su ti kompleksi bili ovde, a bilo ih je lako dopremiti, nijedan NATO avion ne bi preleteo jer bi bio oboren“.
Stepašin je nasledio Primakova na mestu premijera i, kako kaže, s time i čitav posao oko jugoslovenskog pitanja, uključujući i pregovore G8 u Kelnu, odlazak u Sjedinjene Države, pregovore u Sarajevu.
Konstatuje sa žaljenjem da ideja Jevgenija Primakova o budućoj Jugoslaviji nije do kraja ostvarena i da je Srbija ostala bez izlaza na more, ali da se on ipak trudio da nastavi orijentaciju svog prethodnika.
„Skrećem pažnju da su i danas, posle 20 godina, odnosi Rusije i Srbije, odnosi naših predsednika pošteni, transparentni, saradnja se odlično odvija, a ja mislim da je temelje za sve to udario upravo Jevgenij Primakov“, veruje bivši ruski premijer.
Sa Srbijom igraju igre
Stepašin naglašava i da je Rusija izvukla pouke iz bombardovanja Jugoslavije, što se, objašnjava, vidi u onom što se sada dešava na Bliskom istoku, u Siriji.
Što se tiče Srbije, kaže da su joj vezali ruke otevši joj deo teritorije, a stalno s njom igraju neku igru ― „popustite tamo, popustite vamo, a onda ćemo možda da vas primimo u Evropsku uniju, kao što se desilo Severnoj Makedoniji, koju su obmanuli“.
Drago mi je, dodaje Stepašin, što predsednik Srbije Aleksandar Vučić ispravno i jasno to razume. Komentariše i pozive upućene Srbiji od SAD da prizna Kosovo:
„Kako se može priznati deo zemlje koji je otet od tvoje domovine. A onda, vidimo šta se dešava s pravoslavnim hramovima, sa ljudima. Inače, nama za Krim stalno prebacuju da smo prekršili međunarodno pravo. Ali mi smo tamo sproveli referendum, nismo nikog bombardovali, nismo nikog dirali niti ubijali. A šta se desilo na Kosovu? Čista aneksija. Pritom, odlično razumem koliko je teško danas Srbima“.
U osvrtu na ekonomsku situaciju u Srbiji, Stepašin navodi da statistički podaci pokazuju da joj ne ide loše trgovina sa EU, da ima dobre investicije, a i da je, s druge strane, i Rusija ovde prešla sa priče na ozbiljne investicione projekte.
„Mi ovde ulazimo u ozbiljan biznis. Srbi su vredan narod, snažan. Verujte mi, sve je tek pred nama, najbolja vremena tek dolaze“, poručuje na kraju Sergej Stepašin.
