„Očekivani životni vek vrlo će se verovatno drastično produžiti, što znači da ćemo možda živeti 110 ili 120 godina. Neće biti održiva ideja odlaska u lagodnu penziju sa 65 godina. Naime, ako živimo 120 godina, a odemo u penziju sa 65, kako ćemo zaraditi, odnosno priuštiti 50 ili 60 godina slobodnog vremena“, rekao je Edelman.
Međutim, osnivač i izvršni predsednik „Edelman fajnenšl servisiza“ dodaje to nije tako strašno kao što izgleda jer će ljudi želeti da rade.
Nestašica mladih „finansijera“
Ruža Ćirković, novinar portala „Ekonomske vesti“, kaže za Sputnjik da se, u principu, slaže sa Edelmanom jer „problemi sa finansiranjem penzija svakako postoje“. Podseća da joj je u jednom razgovoru bivši guverner Narodne banke Srbije rekao: „Znate li vi da kad odete u penziju, verovatno je nećete imati, jer tako se situacija razvija“.
„U Evropi već sada postoje problemi sa finansiranjem penzijskog fonda. Ne znam kakva je situacija u Japanu, s obzirom na to da su oni jedna vrlo stara nacija. Ljudi sve duže žive a sve je manje mladog naraštaja koji može te penzije da finansira“, kaže Ruža Ćirković.
Taj problem delimično će se rešiti migracijama u Evropi u koju će doći neki ljudi koji će da rade. Takvi demografski problemi manje potresaju Aziju, mada i ona ulazi u tu fazu.
„Druga stvar je da ljudi sve duže žive i penzijski fondovi sve duže moraju da finansiraju penzije. Recimo, ranije su ljudi koristili penzije 15 godina, a sada 30, a taj će se problem rešiti produženim radom“, kaže naša sagovornica.
Evropeizacija Kine
Već sada postoje ideje da se radi do 70. godine, podseća Ruža Ćirković i dodaje da to neće biti strašno jer će u većini profesija teške poslove preuzeti roboti. Kao primer u prilog toj tezi navodi slučaj „Zberbanke“, koja je ukinula 2.000 radnih mesta pravnika i zamenila ih robotima.
Ljudi će raditi sve duže i sve kraće će koristiti penziju za razliku od sadašnjeg perioda, u kome se uživanje u „mirovni“ stalno produžava, kao i trajanje života. Podsećanja radi, pokušaj produžetka radnog veka do 67. godine života propao je u Hrvatskoj, dok je u Nemačkoj to „prošlo“, dok se skandinavskim zemlja već govori o radnom veku do 70. godine života. To je perspektiva Evrope, ali i Kine, koja ulazi u demografsku krizu zbog posledica svoje politike jednog deteta.
Sagovornica Sputnjika smatra da produžetak radnog veka neće uticati na nezaposlenost mladih, zato što poslodavci preferiraju mlađu radnu snagu jer je jeftinija. Uz to, mladi će verovatno biti angažovani na fizičkim poslovima koje u budućnosti neće preuzeti roboti.
Srbija „uvozi“ Kineze i Albance
Primera radi, u Hrvatskoj svake godine utvrđuju kvotu stranih radnika jer već imaju ozbiljnu nestašicu radne snage. U Rusiji ima oko deset miliona radnika na privremenom radu.
„Kineske firme koje kod nas rade ne mogu da obezbede radnu snagu, tako da je dovode iz Kine. Znamo i da su na ’Beogradu na vodi‘ radili albanski radnici“, opisuje Ruža Ćirković situaciju u Srbiji.
U nekim sektorima već imamo problem, recimo u građevinarstvu, velike nestašice radne snage. Ključni problem će biti da se uskladi radna snaga koja se nudi na tržištu, sa onim što tržište traži. Već sad postoji taj problem i verovatno će vremenom biti sve veći, jer ljudi sve manje žele da rade fizičke poslove.
„Crni kontinent“ budućnosti
Afrika, iako najsiromašniji, kontinent je u usponu i još uvek nema demografske probleme, a velike tri zemlje — SAD, Rusija i Kina već se bore za afričko tržište, kaže Ruža Ćirković i podseća da je ruski predsednik Putin na samitu „Rusija—Afrika“ poručio da će poštovati lojalnu konkurenciju u borbi za Afriku.
„UN su nedavno objavile projekciju demografskog razvoja i tu se vidi, recimo, da je u našoj zemlji prikazan ogroman pad stanovništva, dok će rast broja stanovništva biti u Africi, i tamo će se, verovatno seliti mnoge proizvodnje. Afrika je, ovog trenutka — kontinent budućnosti, a Azija ulazi u fazu u kojoj se Evropa nalazi — demografske krize i svega što ona prati“, zaključila je Ruža Ćirković.
