„Ako Makron nastavi da jednostrano vodi politiku normalizacije odnosa sa Rusijom, bez konsultacije sa partnerima iz EU, to može izazvati nove, veće nesuglasice između država-članica po pitanju politike prema Rusiji“, navodi se u dokumentu PISM-a.
Eksperti analitičkog centra smatraju da Makron želi jaču saradnju sa Rusijom kako bi se suprotstavio porastu uticaja Kine u Evropi. Na taj način, možda je strategija francuskog lidera da uz pomoć poboljšanja odnosa između EU i Rusije ne dozvoli dalje zbližavanje Moskve i Pekinga.
Poljski analitičari dodaju da uspostavljanje dijaloga sa Moskvom nosi rizik za predsednika Francuske, pošto će ga „ruska propaganda“, navodno, predstavljati kao svetskog lidera koji podržava „agresivnu politiku“ Rusije.
Sa svoje strane, to predstavlja pretnju odnosima Francuske sa Ukrajinom, Poljskom, Rumunijom i baltičkim državama, smatraju stručnjaci centra.
Zamenik direktora Nacionalnog instituta za razvoj savremene ideologije Igor Šatrov ocenio je da su ti rizici za francuskog predsednika izmišljeni, naglasivši da druge evropske države, kao što su Nemačka i Italija, žele još dublju saradnju sa Rusijom.
U avgustu je Makron, nakon sastanka sa Putinom, na društvenim mrežama napisao na ruskom jeziku da „veruje u Evropu koja se prostire od Lisabona do Vladivostoka“ i nazvao Rusiju „duboko evropskom državom“.
