„Orao“, nekadašnji ponos vazduhoplovne industrije SFRJ namenjen za podršku trupama na zemlji, izviđanje i obuku, poleteo je daleke 1974. godine i još dugo će leteti na našem nebu. Ukupno je proizvedeno 103 primerka „orla“ u svim varijantama, a danas je u naoružanju RV i PVO Srbije ostalo njih tridesetak, od čega se 28 aviona nalazi na aerodromu Lađevci u 241. lovačko-bombardersko-avijacijskoj eskadrili.
U prethodnom periodu naši stručnjaci ispitali su strukturu aviona „orao“ i procenjeno je da se njihov vek može značajno produžiti, čak do 48 godina, tvrdi vojni ekspert Svetozar Jokanović.
„Izvršena je selekcija aviona dvosedne varijante, koji su ranije bili konzervirani i povučeni iz naoružanja, jer je 1996. godine SRJ pod pritiskom međunarodne zajednice morala da se odrekne velike količine naoružanja.“
Kao primer Jokanović navodi čelni avion, NJ-22 proizveden septembra 1987. godine. Nakon kratke službe u Vazduhoplovnom opitnom centru, predat je u 241. lovačko-bombardersku eskadrilu i posle naleta od 555 časova povučen je iz upotrebe.
Naš sagovornik dodaje da je cilj da na kraju procesa modernizacije dobijemo avion koji će imati bitno drugačiju ulogu u odnosu na baznu varijantu.
„Iako je NJ-22 projektovan kao avion za borbenu obuku pilota i uvežbavanja u gađanju, raketiranju i bombardovanju, modernizacijom napadno-navigacijskog sistema, sistema za upravljanje vatrom, izmenama u zadnjoj kabini dobiće se avion potpuno drugačije namene. Zadnja kabina nije više rezervisana za nastavnika letenja već navigatora — operatera naoružanja. U narednoj fazi avion će dobiti podtrupni kontejner sa elektronikom potrebnom za navođenje novog naoružanja koje se specijalno razvija za modernizovanog ’orla‘: intercijalno i televizijski samonavođena raketa VRVZ-200, dometa preko 40 kilometara biće njegovo osnovno naoružanje. Tu su i nove vođene rakete VRVZ-24,M-16D, te laserski vođene avio-bombe LVB-250 — sve iz proizvodnje domaće namenske industrije“, naglasio je Jokanović.
On smatra da će u saradnji sa stranim partnerom biti obezbeđen i savremeni sistem za samozaštitu aviona.
Naš sagovornik ističe da je svaka faza ovog projekta vrlo zahtevna uključujući i osnovnu fazu remonta izabranih aviona — Zavod „Moma Stanojlović“ odavno nije dobio složeniji zadatak, za koji su potrebna i velika finansijska sredstva.
„Ništa što je bilo vezano za projekat „Orao“ od njegovog nastanka do danas nije bilo jeftino, pa ni ovaj projekat. Ilustracije radi — za taj novac na tržištu moglo se kupiti i nekoliko novih mlaznih školsko-borbenih aviona“, kaže naš sagovornik, dodajući da je ova odluka značajna i za partnere van Srbije, u prvom redu za Zavod „Orao“ iz Republike Srpske.
Iako je jasno da neće biti moguće istovremeno finansirati modernizaciju „orla“ i početi proces nabavke novog mlaznog školsko-borbenog aviona, Jokanović veruje da će sledeća faza biti nabavka novog mlaznog školsko-borbenog aviona, jer RV i PVO mora da nađe zamenu za avione „supergaleb“ i „orao“.
„Idealno bi bilo da se ova dva tipa postepeno zamenjuju jednim tipom naprednog školsko borbenog aviona, što bi smanjilo i troškove upotrebe i otklonilo logističke probleme. Već su ostvareni kontakti i iskazan je određeni interes prema ruskom Jak-130, koji bi za nas predstavljao idealno rešenje za unapređenje obuke i olakšanje prelaska mladih pilota sa školsko borbenog aviona na lovac MiG-29 ili neki drugi napredniji avion. Da li će izbor pasti na ruski Jak-130, kineski L-15, italijanski M-346 ili južnokorejski T-50 pokazaće vreme, ali i što pre RV uđe u izbor novog aviona to će brže doći do potpunog oporavka našeg vazduhoplovstva“, zaključuje Jokanović.
