Obim priobalnog otpada 2018. godine iznosio je 200 miliona kubnih metara, što je za 27 odsto više nego prethodne godine, upozorilo je Ministarstvo za zaštitu životne sredine Kine, izdvajajući kao najugroženije reku Jangce i Bisernu reku, kao i priobalnu liniju na istoku zemlje.
Profesor Škole za istraživanje životne sredine na Univerzitetu Cinghua Džuo Đian istakao je da Kina ulaže dosta napora da ispravi tu situaciju. Samo ove godine vlasti su izdvojile sedam milijardi juana za prečišćavanje vodnih rezervoara. Jedan od glavnih ciljeva je da 73 odsto voda Bohajskog mora, koje je deo Žutog mora, budu bezbedne za životinje i ljude.
„Kina je sprovela veliki broj istraživanja u oblasti prečišćavanja otpadnih voda, čiji je glavni fokus povećanje efikasnosti prečišćavanja i smanjenje potrošnje energije. Pored toga, fokusirani smo na uklanjanje potencijalnih zagađivača i na poboljšanje tehničke opreme velikih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Vlasti ulažu dosta napora u rešavanje tog problema. Ministarstvo za zaštitu životne sredine je postavilo ograničenje na obim emisije štetnih materija i formirana je reviziona grupa za istragu o prekršajima preduzeća“, rekao je profesor.
Istovremeno, vlasti imaju dilemu. Naime, u pokušaju da zaštite reke i poboljšaju životnu sredinu u gradovima, prinuđene su da pomeraju industrijske zone prema obali.
Osim industrijskog đubreta, veliki problem predstavlja izbacivanje kućnog smeća u otpadne vode, koje odatle brzo dospeva u reke ili okean. Početkom godine Kina je usvojila zakon o sortiranju otpada i povećala broj fabrika za prerađivanje.
Prema podacima Ministarstva trgovine za 2017. godinu, Kina je preradila 282 miliona tona metala i plastike. A od prerađene plastike, recimo, Kina proizvodi odeću, kancelarijski nameštaj...
U januaru ove godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine Kine je objavilo eksperimentalnu shemu o stvaranju 10 gradova sa „nultim nivoom otpada“.
„Danas u Šangaju vlada politika sortiranja otpada. To je dobar primer za čitavu državu. Verujem da će sledeći korak biti realizacija takvog programa i u Pekingu. Zatim će uslediti poboljšanje tehnologija za preradu čvrstog otpada. I Kina, zajedno sa razvijenim zemljama, može postepeno da smanji nivo otpada koji ide u okean“, rekao je profesor Džuo.
Veliki deo otpada u vodnim rezervoarima je plastika. Kina je najveći proizvođač i izvoznik proizvoda od plastike sa čak 30 odsto ukupnog svetskog obima. Međutim, to ne znači da je Kina osnovni zagađivač svetskog okeana. Indonezija, Filipini, Tajland i Vijetnam bacaju više plastike u okean, nego ostatak sveta zajedno.
