„Da se političke kampanje danas prevashodno vode putem društvenih mreža nije neko veliko otkriće, ali samo jedna politička partija je, po svoj prilici, shvatila ovu poruku“, piše „Njujork tajms“.
Njihova ocena je da je američki predsednik Tramp usmerio sve svoje snage na digitalne medije u cilju reizbora za predsednika, dok se Demokrate bore sa tim da primene lekcije koje su izvukli iz trke 2016. i da se tek adaptiraju političkom miljeu koji kreiraju društvene mreže.
Ni dana bez mreža
List navodi da nema ni dana a da Trampova kampanja nije usmerena na Fejsbuk, Jutjub i milion drugih sajtova na kojima se objavljuju poruke vezane za razne teme — od najezde migranata do korumpiranih medija, a koje najbolje prolaze na platformama čiji algoritmi favorizuju bes, a „političke kampanje su slobodne da zanemare činjenice“.
Sa druge strane, navodi „Njujork tajms“, demokrate sa tim teško mogu da se nose jer je njihova kampanja usmerena prevashodno na lojalnost „brendu“, odnosno partiji, i nije toliko „ofanzivna“ jer je reč o pokušajima da se „uvredi što je manje ljudi moguće“.
„Njujork tajms“ zaobilazi suštinu
Na pitanje da li je agresivna internet kampanja, koja reže poput sablje, bolji način da se dođe do ciljnih grupa i birača od klasičnih metoda političkih kampanja oličenih u mejnstrim medijima, kao i da li se izbori danas zapravo dobijaju na društvenim mrežama, novinar Nikola Vrzić kaže da, prema njegovom uverenju, „Njujork tajms“ i uopšte mejnstrim mediji na Zapadu ponovo ne vide suštinu:
„Društvene mreže jesu novi fenomen, ali ne treba previše mistifikovati njihov uticaj. Šta zapravo predstavljaju društvene mreže i ova komunikacija političara sa građanima? To samo znači da oni, kao Tramp putem Tvitera, direktno komuniciraju sa svojom biračima ili potencijalnim biračima, odnosno izbacuju ’posrednika‘ u vidu mejnstrim medija. Znamo da su praktično svi mejnstrim mediji bili protiv Trampa 2016. godine, kao i protiv ’bregzita‘ tokom referendumske kampanje u Velikoj Britaniji, pa vidimo rezultate. Oni zato sada taj Trampov uspeh na izborima i ishod referenduma u Britaniji pokušavaju da objasne na raznorazne načine — od famoznog ruskog mešanja, pa evo sada do toga da je Tramp uspešnije radio internet kampanju“, kategoričan je Vrzić.
Društvo je htelo promene
Kako kaže, jeste američki predsednik Tramp možda uspešnije radio internet kampanju, ali radila ju je i druga strana. Isti je slučaj i kada je reč o referendumu o izlasku Britanije iz EU. Međutim, dodaje Vrzić, suština je u nečem drugom.
„Jednostavno, društvena klima na Zapadu je takva da je morala da proizvede i Trampa i ’bregzit‘, jer je društvo htelo promene. Čitav niz faktora potvrđuje ovu tezu. Naime, istraživanja javnog mnjenja u Americi pokazuju da je poverenje u te mejnstrim medije na istorijski najnižem nivou. Opet, mejnstrim mediji se doživljavaju, i to s pravom, kao ’produžetak‘ one vladajuće klase protiv koje se narod pobunio glasajući za Trampa, odnosno za ’bregzit‘. Mislim da tu leži suština, a ne u tome da je Tramp uspešniji na internetu, a da ovi drugi to ne znaju da urade. Manje-više svi rade na isti način“, primećuje Vrzić.
Pridobiti neopredeljene
I stručnjak za informacione tehnologije Zdravko Janković smatra da se izbori dobijaju u takozvanim „sving stejts“ odnosno onim državama u SAD, ili onim okruzima ako govorimo o Velikoj Britaniji, ili pak onim opštinama ako je reč o Srbiji, koje nisu jasno opredeljene.
„U onim zemljama gde postoje barem dve jasno isprofilisane političke opcije, izbore će dobiti onaj koji uspe da dobije takozvane neopredeljene države, okruge ili opštine. I to je strategija koju je primenio Donald Tramp na izborima 2016. godine, ali i Barak Obama 2008. godine, i pre takozvanih preliminarnih izbora, ali i za vreme same predsedničke kampanje. Dakle, i jedan i drugi su u kampanji koristili onaj medij koji je u tom trenutku bio najprihvatljiviji za te takozvane ’sving stejst‘. Obama se koncentrisao na te države i koristio imejl kampanju koja je u njima mogla da mu donese prevagu, a Tramp je koristio Fejsbuk“, objašnjava Janković.
Bolsonarov Vocap
Ono što je obezbedio internet, dodaje on, jesu savremeni sistemi za targetiranje kojima dosta precizno možete da odredite ciljnu grupu i pošaljete im odgovarajuću poruku.
„Isto je, na primer, uradio novi predsednik Brazila Žair Bolsonaro, koji je koristio Vocap, i to vrlo targetirano, jer je ta mreža tamo vrlo relevantna. On je putem Vocapa slao određene poruke, pa i ’fejk njuz‘. Dakle, postoje razni kanali komunikacije, samo je pitanje ko će ih i kako iskoristiti. Ono što je ključno jeste da poruka koja se šalje treba da bude prihvatljiva“, zaključuje Zdravko Janković za Sputnjik.
